SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
U svakoj delatnosti konzumiranja, nađe se neki ludak koji će objasniti gde grešimo.
Najzad, znao sam da viski ne treba piti sa ledom. Ali zato se burbon pije sa ledom i nikakav Å¡kotski mudroser me neće spreÄiti u tome. 
Pogotovo ne onaj Å¡to prosipa skup viski po tepihu… 
Postoji i ozbiljniji komad prezentacije o single malt viskijima iz dva dela (ovde i ovde), ako ste raspoloženi da nauÄite neÅ¡to o viskijima za koje nikad nećete imati novca da ih kupite.
Primetili ste, dakako: jutros nije bilo video klipa kojim zapoÄinjemo dan. Tako ti je to kad ti padne glava od umora u tri po ponoći.
Ukoliko vam se uÄini da vreme stalno protiÄe brže nego inaÄe, mogu samo da vam poželim dobrodoÅ¡licu u sredoveÄnost. Bez namere da uvredim vaÅ¡ poletni osećaj veÄite mladosti, naći ću za shodno da sa vama podelim svoje misli na temu muke po vremenu.
I to iz liÄnog iskustva.
Pre nekog vremena, ima tome neÅ¡to viÅ¡e od godine, rekao sam jedno veliko “dosta!” u poslu kojim sam se do tada bavio, te sam se okrenuo od zaludne rabote koja mi je donela status primaoca nacionalnog tapÅ¡anja po ramenu. OlakÅ¡anje koje sam pritom osetio može da se uporedi sa idejom onog lika iz vica koji je teglio nakovanj po džungli; kad su ga pitali “Å¡ta će ti taj nakovanj”, on reÄe “ako me napadne tigar, ja ću bacim nakovanj, pa ću brže da pobegnem”. E, pa desilo se: bacio sam nakovanj i pobegao. Å taviÅ¡e, bacio sam i Äekić od pet kilograma koji sam koristio uglavnom za krckanje leÅ¡nika.
Nastavite sa čitanjem… “Kako to izgleda kad ne možeÅ¡ da postigneÅ¡”
Danas se navršava 9 godina od smrti Warrena Zevona.
ZvuÄi poznato? Melodiju je pre neku godinu uzeo jedan Å¡alabajzer, “umeÅ¡ao” je (KomÅ¡ija, jel’ ovo pravilan prevod “mixovanja”?) Ä‘uture sa “Sweet Home Alabama“, i samo dodao žliÄicu Veg… neÅ¡to od svog teksta. Tako i ja mogu da budem kompozitor…
Polako, ali sigurno Komšijina škola pokazuje efekte.
– ‘De si, Lazo?
– Gde si ti, a ne ja! U jebenom sam Meku već pola sata! Poj’o sam i Å¡to sam ‘teo i Å¡to nisam.
– OK. Eto mene tu za minut. Jesi li gore ili dole?
– Dole sam i smorio sam se k’o Ä‘ak generacije na ekskurziji. Nema nijedna riba sa dobrim sisama da bar imam Å¡ta da gledam. 
Troslovni je znao priÄu koja sledi, pa je već prekinuo vezu. A ionako je bio na ulaznim vratima.
Derek Trucks je privukao pažnju joÅ¡ kad je imao trinaest godina, svirajući sa Äika Buddyjem Guyem, i sa petnaest, kad je uÄestvovao na jednom veoma zanimljivom projektu. A posle mu je Äika Dickey Betts poklonio svoj Gibson SG Custom i predao mu svoj Whipping’ Post u The Allman Brothers Band (hm… da, Dickey Betts je bio Å¡ibadžija onih srećnih godina). Rezultat znaju oni koji prate najpoznatiji southern rock band ovih godina. U meÄ‘uvremenu, Derek Trucks ima svoju ekipu sa kojom uspeÅ¡no radi već petnaest godina.
A Susan Tedeschi se dobro udala: smotala je mladu piletinu, da ne kažem – najvećeg vunderkinda koji se pojavio na ameriÄkoj rock sceni u poslednjih dvadeset godina. Tako je, poÅ¡teno govoreći, spasila i svoju (nikad dovoljno razmahnutu) karijeru. Svi su slutili neko zlo: pre ili kasnije, moralo je da se desi i ovo…
Da vas pitam neÅ¡to: znate li kako se indukuje velik broj tzv. potrebnih državnih službenika? Tako Å¡to uÅ¡tedite iz budžeta odustajanjem od uvoÄ‘enja efikasnog informacionog sistema. I vuk sit i ovce spremne da plaćaju taksu…
Nedavno sam bio svedok birokratske zavrzlame prvog reda. Istina, stvar je toliko trivijalna i benigna da je od pokretanja do izvrÅ¡enja proteklo vreme koje može da se udene izmeÄ‘u dva obroka, pa nedostaje ona veliÄanstvena kalendarska težina koja je toliko potrebna da bi se teza o nepravdi uÄinila dovoljno straÅ¡nom. Ali, nema veze – i ovo ima poentu. Verovatno.
BaÅ¡ da ne imenujem prijatelja iz drugog grada koji je centralna žrtva ovog deÅ¡avanja. Imao je potrebu da uzme zapisnik o uviÄ‘aju od saobraćajne policije u Kikindi; ticalo se nekog levog prekrÅ¡aja poÄinjenog dva meseca ranije. Nemajući dovoljno znanja o tome gde se Å¡ta nalazi u mojoj varoÅ¡i, zamolio me je za pomoć, Å¡to mi nije teÅ¡ko palo. No, teÅ¡ko mi ja palo da budem svedokom onog Å¡to se deÅ¡avalo tog dana kad se moj prijatelj latio teÅ¡kog i neizvesnog uspona na birokratsku planinu.
Nastavite sa čitanjem… “Birokratska odiseja (istinit dogaÄ‘aj)”
Reklamni spot godine.
ReÄ je o reklami dilera za cvikere za korekciju vida, kontaktna soÄiva i sliÄne andrmolje.
Na ovom mestu bavimo se životom. Zato velikima među nama na istom mestu odajemo poštu.
Umro je Branislav Lala KovaÄev. Slava mu.
Ostavio nam je muziku, a njegov uticaj i diskografija su reÄitije od bilo kakvog nekrologa.
Diskografija:
Na danaÅ¡nji dan pre 65 godina, roÄ‘en je Mel Collins, jedan od najviÅ¡e poÅ¡tovanih saksofonista Velike Britanije, Äovek Äiji studijski i scenski opusi su toliki da je to teÅ¡ko poverovati. Tim povodom, danas sluÅ¡amo jednu numeru iz alternativnog opusa prog rock grupe King Crimson (tzv ProjeKcts).
Poslušajte ovo pažljivo. A vredi i pogledati ovaj video rad, zaslužuje pažnju.
Ne bih da komentariÅ¡em previÅ¡e, jer biste u tom sluÄaju imali ideju da sam zauzeo ovu li onu stranu – a nisam. Jedina Äinjenica je to da veoma poÅ¡tujem i priznajem kao umetnost sav taj napor iluzionista da serviraju neÅ¡to nesvakidaÅ¡nje i zapanjujuće. I tu ne vidim niÅ¡ta neobiÄno niti Äudno. A David Copperfield je kralj iluzije.