Month: October 2012

Utovar nedeljom, 7. oktobar

Dok dlanom o dlan, četvrti frtalj godine. Može li to malo lakše, braćo draga?…

Ne plašim se godina. Nije me uplašilo ni to nekoliko sedih što mi iznikoše u poslednje vreme. Plašim se da neću postići sve što sam hteo. A onda, u retkim časovima napada lucidnosti, setim se da svakako neću postići sve što bih hteo. Na meni je, pak, da postignem sve ono što budem mogao. Iz tog razloga, dosta je bilo priče “kako bi moglo da bude” (ili “kako će biti”, u slučaju da radite u Microsoftu). Preduzeo sam neke korake, pričaću vam o njima kad postignem neki rezultat. Ako uopšte uspem da se udomim na mestu o kojem pričam već deset godina, jer izgleda u zemlji Srbiji čak i nudioce usluga moraš vući za rukav da ti uzmu pare. Green with envy

Ja sam sebi makar našao kreativnu zanimaciju...

A vi? Šta ste 2012. godine učinili da unapredite sebe?

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 7. oktobar”

Postmodernistička akrobatika

Za ekstremni sport parkur° ste svakako čuli, a možda i videli snimak poneke egzibicije.

Za Rube Goldberg mašinu ste svakako čuli, a bilo je i reči i primera na Suštini pasijansa.

E, a sad pokušajte da sastavite ta dva koncepta u jednu sliku.

Ide? Ne ide? OK, evo malo pomoći:

Predlažem da uključite verziju HD1080, a onda da pustite klip u režimu punog ekrana i da se zavalite dok gledate…

Nastavite sa čitanjem… “Postmodernistička akrobatika”

Jedna na dan (189): 6. oktobar 2012.

Dobar deo dana smo proveli napolju, kao što je i red dok traje miholjsko leto. Malo sam odocnio da slikam onako kako sam zamislio, ali mi je kasnije palo na pamet da bih mogao da se poigram nekim scenama u jakom kontrastu koje mi daju visoko sunce i oštro svetlo. Uto sam primetio da su na spomenik palim borcima stavili vence, pa sam se setio da je to dan kada su Rusi 1944. godine ušli u Kikindu jedva pola dana nakon što su Nemci pobegli, što ovdašnji borci predstavljaju kao svoje dostignuće i nazivaju to Danom oslobođenja.

Spomenik palim borcima je devastiran proteklih dvadesetak godina, što je šteta, jer bez obzira na ideološko obeležje koje nosi, imao je izrazitu modernističku crtu i mogao je da prođe i kao spomenik ma kojoj apstraktnoj tezi. Ovog puta izvlačim samo detalj.

Jedna na dan, 6. oktobar 2012: Na Dan oslobođenja

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (189): 6. oktobar 2012.”

Iskušenja povređenih verskih osećanja

Šta, zapravo, čuvaju toliki policajci?

Agresija i kako je stećiŽivimo u društvu koje je natopljeno agresijom. Ministri najavljuju odlučne borbe, tužioci iznose dokaze u medijima, razne grupe oštro reaguju. Stvorena je atmosfera u kojoj je brzina reagovanja mnogo važnija od promišljanja nad rečima, do te mere da se promišljene reči diskvalifikuju nedovoljnom brzinom pojavljivanja. Kao da je mišljenje na bilo koju temu nešto što iz čoveka izbija spontano, trenutno. Nije tako, naravno. Posebno ne kada mišljenje treba imati o nečemu što je toliko besmisleno da čoveka izbacuje iz ravnoteže.

Ove subote je trebalo da se održi Parada ponosa, koja je ove godine trebalo da preraste u Pride Week, Nedelju ponosa. Pa, šta je sve to, zapravo?

Nastavite sa čitanjem… “Iskušenja povređenih verskih osećanja”

Vikend bioskop: Žena vremenskog putnika

Pomislio sam da je malo red da zađemo u SF, a onda sam se setio da se i “Dan mrmota” i “Plan 9 iz dubokog svemira” mogu po nekim elementima svrstati u taj žanr. No, ni sledeći film ipak nema uglancane robote i eksplozije u svemiru, tako da nisam odoleo iskušenju.

Originalni naziv: The Time Traveller’s Wife
Godina izdanja: 2009.
Reditelj: Robert Schwentke
Glavne uloge: Eric Bana, Rachel McAdams, Ron Livingston
Trajanje: 108 minuta

Nastavite sa čitanjem… “Vikend bioskop: Žena vremenskog putnika”

Najgori dah na svetu

Ne morate znati francuski da biste razumeli šta se ovde dešava.

E, pa najzad neke nove metode viralnog marketinga preuzimaju. Flashmob predstave nisu novost: verovatno ćete se setiti onog cirkusa “pritisni dugme i dodaj dramu” priređenog u maloj belgijskoj varoši – e, pa to je to, ovog puta u malo blažoj, ali jednako efektnoj  formi.

Klasična reklama je dosadila i bogu i đavolu. A pošto se reklame možemo odreći samo tako što ćemo odabrati neki od vidova autističnog ponašanja, preostaje makar da navijamo za dobre ideje.

(tnx poZZdravljač)

Jedna na dan (188): 5. oktobar 2012.

Ova je morala da se desi pre ili kasnije…

Dok sam šetao velikom parkom pre par dana, baš mi je bilo naspelo da malo posedim na klupi i uživam u tom komadiću šume koji postoji u mojoj varoši, inače nedovoljno zelenoj. U nekom času, padne mi pogled na list na betonu ispred mene, podignem aparat u nameri da proverim imam li kadar – i ugledam neobičan okvir oko tog lista.

Nisam mogao da odolim. Istog sekunda kad sam shvatio kakav kadar imam, znao sam kako bi fotka trebalo da bude obrađena: monohromatski.

Jedna na dan, 5. oktobar 2012: žuti list na betonu, uokviren patikama

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (188): 5. oktobar 2012.”

Name’s Bond. James Bond. And I’m 50 today.

Danas je čestit jubilej kinematografije. U slavu petparačke zabave i u znak večite privrženosti budalastoj kinematografiji, premotavam neke svoje stavove o serijalu filmova o tajnom agentu 007…

On Her Majesty's Secret ServiceDobro de, nije baš da je 007 star samo 50 godina: Ian Fleming je prodao TV prava na roman “Casino Royale” još 1954. godine, a filmska prava 1955. Nego, danas je tačno 50 godina od premijere prvog filma u najpoznatijoj franšizi u istoriji kinematografije. “Dr No“, u kome je glumio Sean Connery, uspostavio je kanon franšize koja, evo, traje već pedeset godina.

Obaška, čovečanstvo upravo drhti od uzbuđenja u iščekivanju 23. filma “Skyfall“, čija premijera je zakazana za 23. oktobar. Za zagrevanje na početku, evo trejlera, a onda da malčice popričamo o ovom cirkusu koji ne jenjava već pola veka.

Uzgred, Adele je noćas u 0:07 objavila naslovnu pesmu iz ovog filma, učinila je to baš zbog jubileja. Poslušajte pesmu ako vam je po volji.

Nastavite sa čitanjem… “Name’s Bond. James Bond. And I’m 50 today.”