Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kako se osećate kad dođete pred dve kase ili dva šaltera, a dva jednaka reda? Jeste li unapred sigurni da ćete odabrati sporiji red?
Koliko puta vam se ovo desilo? Kad vam se desilo poslednji put?
P.S. Važi i za izbor saobraćajne trake na putu, naravno. A setićete se vi i sami još nekog primera.
Tjah… Mora ponekad i to da se desi, izgleda. Tako mi i treba kad sam se uplašio nekoliko kapi kiše…
Malo sam se našao u nebranom grožđu: imao sam planiranu fotku za dvestoto izdanje u drugom ciklusu “jedna na dan”, a ispostavilo se da ta nije prava. A drugu spremljenu nemam… Svejedno: uradio sam tačno ono što sam zamislio, makar da pošteno izvedem plan do kraja. Reč je o ovome:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (200): 17. oktobar 2012.”
Imao sam ideju da sa vama podelim nešto drugo danas, ali ne mogu da odolim ovoj pesmi, baš u ovoj verziji. Objasniću vam zašto, ali najpre da čujemo pesmu koju već znate, sasvim sigurno u drugoj izvedbi ili više njih.
Malo je rasprava bilo na zadatu temu. Ćutanja su mnoga a razlozi nejaki, kako jednom reče čika Jova Zmaj.
Želim ovim tekstom da unesem malo humora u problem – i da se tako samog problema podsetimo, jer ćemo jedino tako jednom i da ga rešimo.
Dakle, zašto Crkva nije deo sistema PDV? Trenutne posledice znamo, pa zato posmatram problem iz drugog ugla: šta bi se desilo kada bi Crkva postala deo sistema PDV?
Da bih razmatrao ovaj drugi ugao kako treba, prizivam u pomoć braću Ruse. Davno, davno, u jednom ruskom listu (čini mi se Gazeti), objavljena je humoreska Događaj iz vojničkog života. Tekst tužno komičan i komično tužan, zapao je za oko Dušanu Radoviću, koji ga je sačuvao da bi ga njegov sin Miloš pretvorio u kratki film Iznenadna i prerana smrt pukovnika KK.
U najboljem maniru holivudskih paralelnih radnji, i moj otac Vukota je sačuvao isti tekst, da bi ga njegov sin Miloš pretvorio u… Ma, šta se ja pravdam. Uživajte svi!
Nastavljaju da se pojavljuju (i objavljuju) razni koncepti za podizanje urbanih zona u visinu. Evo jednog od zanimljivijih takvih koncepata.
Pitanje je kad će svet postati toliko zreo da kapital usmerava na takve stvari. Pošto nisam siguran da ću doživeti da tako nešto bude napravljeno (a kamoli da vidim svojim očima), sve nešto mislim kako bih makar mogao da naparavam oči animacijom. Pa još pride da je podelim sa vama…
“Hajde da sklonimo taj sto odatle… E, tako. Eto, sad imaš dobru scenu za slikanje.” Tim gestom i rečima, Valex je kumovao ovoj fotki dana.
Zadesivši se nekakvim poslom u Kikindi, Valex se javio da je obavio šta ima, pa kafeniše u bašti jednog kafića. Dok sam mu se pridružio, bilo je nejasno da li će se dan pretvoriti u sunčan ili još kišovitiji od prepodneva. Tek, pod nadstrešnicom je bilo suvo, a dan nije bio toliko hladan kao što je izgledao; prijalo nam je da provedemo vreme napolju.
Bašta kafića u kom smo sedeli je adaptirano dvorište, a tu se zateklo i nešto rustikalnih elemenata. Bolje raspoložen da udesi scenu nego ja, Valex me je uverio da imam dobar kadar u snimku nekih vrata od šupe ili podruma, ne znam tačno. I bio je u pravu.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (199): 16. oktobar 2012.”
Početak je tamo gde je kraj. Može i obratno, ali neka o tome brinu oni čije su čaše vazda poluprazne.
Ove godine (možete misliti, petog oktobra) navršilo se 50 godina kako su Bitlsi objavili prvi singl. Meni je danas bitno da izjavim kako je tog dana, od strane onih koji su to radili bolje i lepše od drugih, urbi et orbi objavljeno da praviti bilo kakvu muziku možemo, ali da je to zaludan posao ako ne umemo da napravimo melodiju.
Nastavite sa čitanjem… “Pola veka muzike iz ugla ljubitelja”
Znaš ono kad baciš kamenčić u mirnu vodu, pa se pojave kružni talasići? Znaš, naravno. E sad, jesi li video kako izgledaju ti talasići kad baciš dva-tri kamenčića? To mreškanje postaje vrlo složeno, a očigledno se sastoji iz prostih elemenata.
E vidiš, ta slika jako dobro ilustruje grupu Grateful Dead. Psihodelični kantri? Pošećereni acid rock? Simfoidna pop muzika? Može, sve može! Dokazano empirijski! I da ne veruješ, Grateful Dead čak ima pesmu koja se zove “Ripple“, a ona je izvesno jedan od najpoznatijih komada u spektakularnom i prilično velikom opusu grupe.
Jes’ reklama, ali perfektna.
Sad sam ostao da se pitam da li je Ajlin tu negde… 
I da zaključimo komade sa Dana ludaje…
Najpre mala opaska za Beograđane, među kojima dvoje od troje pogreše u naglasku. Nije ludája (dugouzlazni akcenat na drugom slogu) nego je lűdaja (kratkouzlazni akcenat na prvom slogu). Ovo je napisano zbog jednog saradnika Suštine pasijansa, da ga ne imenujem, jer on je sad primio k znanju, a pride će i da širi povereno jevanđelje. 
Elem, najzanimljiviji foto sešn koji bi čovek mogao da priušti je onaj koji bi se dao lako organizovati iz neke busije sa staklom od 200-300 mm. Nemam takav objektiv pa ne idem u busiju, ali Neša, moj prvi foto-guru, definitivno je u pravu kad kaže da je efikasnije čekati da ti scena priđe nego da joj sam ideš u susret. Ovog puta sam imao sreće u nekoliko navrata: evo jedne tipične “ulične fotografije” (kako se već naziva taj vrlo razvijeni žanr) kakvu svako sa malo strpljenja može napraviti na Danima ludaje…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (198): 15. oktobar 2012.”