Nastavite sa čitanjem… “Kroz prozor hotelske sobe, u Njujorku”
Month: July 2013
Pseća Goldbergova mašina
Mogu li se kerovi iskoristiti za Goldbergovu mašinu? Da probamo.
Jes’ reklama, ali sjajna.
Jedna na dan (3-12): 12. jul 2013.
Ono kad uhvatiš sebe da robiješ tehnici… Muka živa.
Vazduh je bio prezasićen vlagom, a meni se nije dalo da montiram polarizacioni filter na objektiv. Palo mi na pamet da je takvo vreme manje-više idealno za fotku eksterijera nad kojom bi se primenio visok kontrast. Bio mi je potreban neki opšti plan, polutotal, tako nešto… Znam! Pravac ulica!
Једна од пре: Бочек
Не знам ни сам на колико концерата Корни групе сам био. Почев од неког тамо јануара 1968 у биоскопу код Шећеране, па до опроштајног концерта 1974. Негде на пола тог пута ми је пало на ум да на свирку понесем и фотоапарат.
Тада сам од опреме имао само ћалетову стару Регулу (већ споменуту, ако се не варам) и позајмљен блиц из клуба. Концерт који сам сликао је одржан септембра или октобра 1972. у старом Дому омладине, изграђеном још у претходном веку. Зграда је крпљена и преграђивана, и имала је две веће сале. У једној је радио диско, а у другој, тзв. јорган сали (јер је на простору где је позорница једно време неки јорганџија држао радњу) су се одржавале игранке. Под је био штогод нагнут, као у биоскопу, али су седишта најчешће била извађена и ту се играло. Концерти су се гледали стојећки, у неопишљивој гужви – Дом је могао да прими око 700 људи, а редовно се продавало по 1300 карата за вече. Понекад су се тамо приказивали и филмови (и одједном би се појавила седишта), чак сам и ја једном изигравао кинооператера (са 16 мм траке, то сам већ умео, а филм је био “З” Косте Гавраса, који уопште нисам видео из оне кабине).
Пушило се слободно, и дим је већ око 21:30 могао да се сече на коцке, а девојкама би цурило црно из трепавица. На шта личи фотка блицем у задимљеној просторији? Па… добро сам и прошао:
Mala soba
E, kada bi neke pesme mogle da pričaju priče, bile bi mnogo interesantnije od mojih. Ova bi pričala o mladosti a to je, priznaćete, mnogo lepše i uzbudljivije od sadašnjosti. Zaboravljena pesma iz zemlje koja više ne postoji.
“Mala soba” je satkana od većine reči koje i danas volim: mala soba, mi sami, gramofon, gore, dole, ona mirno puši… 
U balonu, a nebo gori
Hondine ruke
Honda je opet objavla najbolju reklamnu zavrzlamu. U slučaju da spadate u onu manjinu koja još nije videla to čudo, skrećem pažnju da vredi da utrošite dva minuta na ovo perfektno ludilo…
Savršenstvo. Opet savršenstvo.
Jedna na dan (3-11): 11. jul 2013.
U poslednji čas!
Iz razloga koji ne umem da rastumačim ni samom sebi, a kamoli vama, tokom dana sam razvio ideju da bi trebalo da napravim fotku u kojoj dominira nekakva tekstura. Nisam znao šta bi to bilo: možda neki zid ili oronula fasada, možda neka zvrčka u lomu betona na trotoaru ili kakvo razbijeno staklo… Ali ništa nije upadalo u kadar, čak ni tokom šetnje gradom u kasno popodne. Već sam digao ruke… A onda sam došao kući i ugledao u jednom prikrajku stalak za sušenje veša – pun krpa za sudove. Ha! To je to, pomislio sam. I bi to.
U rikverc
Odavno nisam naleteo na tako jednoglasne hvalospeve anglosaksonskih muzičkih kritičara koji su bili očarani pojavom nove face o kojoj će pisati. Iako sam poprilično skeptičan u takvim prilikama jer se obično diže marketinška prašina bez prave sadržine i kvaliteta, ovoga puta me nisu prešli.
Ovaj mladac (rođen 1988. godine) me je prvo naterao da nekoliko puta pažljivo preslušam ceo album, da bih na kraju konstatovao da sam i ja iznenađen i očaran njegovom muzičkom lepotom.
