Author: Grba

Sedam za sedmicu (3-140..146): 17-23. nov. 2013.

Pre nego što ovaj projekat učinim bespovratno nepopravljivim – a moram priznati da je na granici da postane nepopravljiv – hajde da makar nadoknadim onaj materijal koji je već bio predviđen za projekat “jedna na dan”. Ovog puta, sasvim flagrantno, treću nedelju dana bavljenja fotografijom u novembru pokrivam ulovom sa dva dana praćenja sedeće odbojke, trenutno jedinog sporta koji pratim.

Jedna na dan, pa sedam puta (od 3-140 do 3-146): 17-23. novembar 2013.

Verovatno sam već pominjao: volontiram kao vebmaster sajta OKI “Feniks” iz Kikinde, a pride fotografišem utakmice i turnire kad god je to izvodljivo. Već sam ušao u neke tajne tog sporta, pa mi nije teško da pokrijem dešavanja foto-pričom. Dva turnira koja su održana u Kikindi 16. i 17. novembra poslužila su mi da prvi put angažujem Dugu Cev na takvom mestu. Osim tehnike fotografisanja koju mi 200 mm obezbeđuje, bila je to prilika i da savladam neke nove momente u scenariju fotografisanja. Nije bilo lako, jer sala u kojoj su turniri održani nije dovoljno prostrana, ali odlučio sam da to ne koristim kao opravdanje, nego sa se snađem kako znam i umem. Bilo je zanimljivo.

Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-140..146): 17-23. nov. 2013.”

Imao je ideju o urednom grobu

Što ono kažu, da mu odužim šest nedelja.

Hajde da odmah na početku postavimo stvari na svoje mesto: ja nikad nisam bio fan onog što je Lou Reed radio, bez obzira na to kad je to bilo i u kom smeru je razvlačio sve one svoje ideje (koje su se, budimo iskreni, protezale od potpunih remek-dela do potpunih nebuloza).

Ne, ne sporim mu ni značaj ni uticaj. Samo kažem kako je bilo. Čuo sam mnogo više njegovog materijala nego što je čula većina onih koji su se nazivali fanovima, a da pritom nisam i sam postao pratilac njegovog rada.

I šta se tu može: to je tako.

Čegbre da pustim malo muzike, pa da nastavim da prosipam silne inverzne mudrosti.

Nastavite sa čitanjem… “Imao je ideju o urednom grobu”

Utovar nedeljom, 1. decembar

Evo snega. Jeb’o njega! (Bora Đorđević, pesnik)
I dok se okreneš, on okopni. Zaista, pa ovde ni vremenska neprilika
ne može da opstane…

Decembar, suncetižreno! Pa kad pre? Definitivno sam omatorio, jer vreme mi protiče brže, što je (kažu neurofiziolozi) posledica starenja neurona, koji ferceraju sporije nego pre, pa nam se ne čini da smo sporiji nego pre, iako jesmo.

Uuuu, jebote!Bez obzira na to, stvari se doista dešavaju brzo. Eto, brže-bolje smo zapalili baraku da se ne bi u nju slučajno neki nesrećnik sklonio od zime. Da je neki naš, pa još ajde-de, a ovako… Uostalom, koga briga za to što se kometa raspala u perihelu kad _urir dobro zna kakvu ujdurmu su napravili roditelji umrle devojčice (a prvi su znali i da se kometa nije raspala). Ali, pošto to nije više toliko pikantno, daj da vidimo hoće li onaj čuveni fudbaler prihvatiti da preuzme kormilo fudbalskog saveza… Nije važno koliko nešto košta dok god ima da se kupi, poručuje nam država pretećim tonom, znajući da pamtimo 1993. godinu, te nam ga na kvarnjaka zavuče povećanjem akciza na dizel za 4 dinara i PDV-a na računare i opremu sa vašljivih 8% na evropskih 20%.

A ima toga još! Evropa, bato! Nema da nema!

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 1. decembar”

Elem: ne čini online (…) ono što ne činiš uživo (…)

Gde sam ono stao? Ah, da: svako je kovač svoje sreće. Nije ti kriv niko drugi, jer prilika ti je data još kad si bio mali. Ako si se na putu za WC usrao, nije to bilo zato što je WC daleko, nego zato što nisi krenuo na vreme.

Temu smo načeli pogledom na onaj kvazi-eksperiment od pre dan-dva. I tada smo uspostavili dva pitanja o iskušenjima privatnosti u virtuelnom prostoru:

Postoji li mera? Znate li tu meru?

Pitanja nisu samo retorička, jer se odnose na posledice dostignutog saznanja o sebi na društvenim mrežama (u prvom redu, na fejZbuku kao najmalignijem od svih). Jer, možda ste primetili: kada saznaju mnogo o vama, neki ljudi se ponašaju kao da poznaju vas. A tada vam nema spasa, jer će vas čak spopadati na ulici, kao što se nekima već desilo.

Ako se primenjena tehnologija smatra željenim artefaktom civilizacijskog napretka, kako to da smo njenim prihvatanjem dozvolili sebi da postanemo baš toliko glupi?Dobro de, neki od nas su i dalje imuni na društvene mreže. Ali, društveni okvir se menja u retrogradnom smeru online ophođenja (i ophodnje? hm…) i zato društvene mreže postaju nužnost u slučaju da želite da ostanete u kontaktu sa nekim ljudima.

Koja je to mera izlaganja sopstvene privatnosti, tog poslednjeg krhkog bastiona čovečnosti u modernom svetu potrošakčih iluzija? Jesmo li se doista odrekli privatnosti zarad udobnosti koju nam tehnologije donose? A kao posledica, rađa se još jedno suvislo pitanje: kako to da smo prihvatanjem tehnološkog napretka dozvolili sebi da postanemo baš toliko glupi?

Nastavite sa čitanjem… “Elem: ne čini online (…) ono što ne činiš uživo (…)”

Učiteljev rođendan

Ne, neću tražiti od vas da počnete da slušate blues. Ali tražim od vas da makar pokažete mrvicu poštovanja prema onome koje učinio mnogo za širenje tog žanra onda kad je to bilo važno.

Danas je 80. rođendan jednog od najvažnijih muzičara Engleske. John Mayall je rođen dovoljno rano da do prelomnih šezdesetih godina, kada je Ujedinjeno Kraljevstvo najzad počelo da izlazi iz bede prouzrokovane ratom, među prvima iskoristi potencijal rastuće popularnosti muzike koja je dolazila preko Bare. To čemu ga je otac naučio još kao dečaka ugrađeno je u muziku koju je počeo da plasira 1963. A ti koreni su zvučali ovako, kao pre deset godina, baš na proslavi 70. rođendana:

Nastavite sa čitanjem… “Učiteljev rođendan”

Puče

[Imamo EDIT na dnu]

Kometa ISON nije uspela da prođe pored Sunca. Raspala se sinoć pre nego što je stigla u tačku perihela. Da vidimo šta su zabeležili dežurni reporteri.

Mada, ja mislim da NASA nema pojma. Ovi iz _urira su lepo objavili kako jeste: kometa je obišla sunce i nestala. Da, tako je bilo, sigurno. Znaju ljudi.

[EDIT 29.11.2013 18:00] E, jebote, znaju! Izgleda da je parče preživelo i nastavilo put!