Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Najpre fer upozorenje: ako budete odlučili da pustite ovaj video-klip, na kraju ćete biti sasvim sigurni da veću budalaštinu niste gledali odavno… Osim ako niste nedavno gledali neku fudbalsku utakmicu ili neku ljudsku menažeriju u televizijskom eksperimentu istraživanja granica gluposti. Odluka je vaša.
A sad priznajte: jeste li gledali do kraja? Šta ste naučili?
Ja sam naučio da mi nema druge nego da isperem uši sa malo surf muzike a cappella.
Opet sam malo slikao. A zamalo i crtao…
I što ono reče Tibi “neću da čistim sneg, ostaviću ga da se istopi na leto” – nije bilo sve po planu u danu za nama. Dremež me je držao cele božje večeri, posle dana provedenog u radu. A kad sam shvatio da mi je dežurna ideja omašila, uhvatila me je panika. I sve bi to trajalo neko duže vreme da se nije desilo da me prijatelj zamoli da napravim eksperiment sa svojom opremom (on ima isti aparat i glavno staklo). Igrajući se tako za račun tog kratkog eksperimenta, dođem do scene koja se lagano razvila iz onog što sam video pred sobom.
Mudri ljudi investiraju milion evra kada ih steknu ili ih barem daju na neki lagani rast kamate. Međutim, kako biste najradije potrošili milion evra?
Neko uloži u neku nepovratnu glupost. Neko napravi kuću šestog stepena ružnoće. Nekome je do putovanja oko sveta, i to po hotelima sa bar pet zvezdica. A neko kupi Ferrari Enzo. Pogotovo je efektno da takav auto kupi neki individualni poljoprivredni proizvođač kako bi mogao da krene u obilazak svog imanja, te ga obavi za kratko vreme, ali ne zato što je imanje malo, nego zato što je vozilo efikasno. Evo, ovako.
Ovo je dobra prilika da primetimo razliku između seljaka i seljačine.
Ovom liku nije potrebna ona pilula.
Iz lične perspektive gledano, bila je to jedna od najtežih mentalnih vežbi iz primenjene fotografije. Ime vežbe glasi: obuzdavanje…
Pominjao sam vam, više puta do sada, kako između nekih dobrih ljudi, čije mišljenje izuzetno poštujem, i moje malenkosti postoji manje-više trajni konflikt u oblasti pristupa fotografiji. Znate već onu moju “ja ne fotografišem, nego slikam”, što je alibi za često preterivanje raznih vrsta i oblika i u toku fotografisanja i , pogotovo, u toku obrade. A ti dobri ljudi me kritikuju – jedan zbog toga što ne nalazim gotovu sliku na fotografiji za kojom tragam, kad već toliko volim; veli i kako bi voleo da bude svedok mog uklanjanja softvera za sekundarnu obradu fotografija. Drugi nije tako rigidan, ali me kritikuje zbog očiglednog preterivanja u poslednjim koracima obrade, kad izgubim meru…
Kako se bliži kraj drugog ciklusa projekta “jedna na dan“, tako razmišljam o tome kako postoji barem jedna teza u kojoj su ti dobri ljudi sasvim u pravu: ponekad sam neobuzdan, umesto da prikočim i razmislim pre obrade. Malo sporosti ne bi bilo na odmet… Hajde da pokušam, rekoh sebi, pa izvukoh jednu ekspoziciju iz one prekjučerašnje sesije u garaži. Hajde da je uradim naturalistički, rekoh sebi: samo izrez, blagi dodir na histogramu i smanjenje na dimenzije za objavljivanje. I dovedoh do ovog:
Ovaj horoskop je trebalo da napiše Glugenije Svemogući, ali desilo se ono što smo se plašili da može da se desi: podigao je nos i uobrazio se otkad je dao intervju. A tumačenje znakova ovog horoskopa je toliko teško da smo možda negde i pogrešili.
Upozoreni ste.
Dobrodošli u novo izdanje horoskopa po metodi Diotalevi-SP! To je jedini horoskop koji može da se piše i retroaktivno, a da pritom ne postoji opasnost od kompromitovanja. Proračun je bio iznimno složen, ali koherentan, pa je makar bilo lako da proverimo tačnost. Ako ste bili pažljiv čitalac između redova, tada ste mogli i sami da dođete do zaključaka o kojima je ovde reč. Ali, znamo mi da ovde ima i lenjih glava, pa smo se za vaš račun pobrinuli da saznate sve što vam je promaklo, a bilo je važno upravo za vas.
Bez brige! Sve je baš onako kako bi trebalo da bude.
Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP za proteklu godinu Suštine pasijansa”
Dugo smo čekali na odobrenje za intervju. Kad smo ga najzad dobili, sve sa zakazanim vremenom, shvatili smo da nemamo pripremljena pitanja. Glugenije Svemogući se tada pokazao kao veliki laf: rekao je da će nas primiti bez obzira na to što ne zna koja pitanja ćemo mu postaviti. Reče nešto o tome da će svakako reći šta je naumio, ali to baš nismo najbolje razumeli…
* Hvala vam što ste nas primili uz tako kratak rok najave. Za početak, recite nam nešto o svom odnosu prema Suštini pasijansa i, pogotovo, zašto se tako retko oglašavate na blogu.
Naravno, nema. I ne potrebi po meri svojih činiti, a šta ne. Na svoje delo da pripovedanju koje ima za suštinu i smisao. Jedan naš pisac i – osvetli bar malo.
Moralnu odgovornost za ono, tu istu čovekovu sudbinu sebe očekuje da kaže. Postojanja, na kraju krajeva, sve su po mom mišljenju. Što joj je neobično? Što sam mnogo godina iz njih bar mogao? Koji smo mišljenja da u budućnost ono što tog pričanja pisca jedne o svemu tome ukratko. Kako ne saznati, rekao jedan, suštinu i smisao minulih pasijansa.
Nastavite sa čitanjem… “Zapažanja Glugenija Svemogućeg (intervju)”
Danas obeležavamo rođendan Suštine pasijansa. Ono jeste da je datum početka rada zvanično bio juče, ali današnjih 1440 minuta mi deluju nekako svečanije od onog jednog sinoć, pred ponoć… Zato od sada tortu sečemo ovim datumom…
I tako: dve godine. Malo li je? Da li pored utovara nedeljom želite utovar svakim danom? to bi neko već morao da plati, jer vreme koje trošim na Suštinu pasijansa već prevazilazi ono što bi mudri odavno volejom u guzicu poslali u zaborav. No, nema veze: mora čovek da ima nešto što održava interesovanje državne bezbednosti za njega.
Kada bi prostor za delovanje Suštine pasijansa postao populistički, takav da zbog broja poseta zahteva skuplje servere, zamislio bih se nad životom: u ovoj tužnoj zemlji, populizam uvek ide u paru sa masovnim veličanjem gluposti. Vešti političari su to dobro iskoristili, pa još dodatno zaprljali okolinu. Neka se njima bavi policija, a ne mnome, jer ja svojoj okolini ne želim zlo.
Da li ste se ikad zapitali kako izgleda biti manjina? Zar niste i vi neka vrsta manjine? Drugim rečima: šta tražite ovde, na Suštini pasijansa? Zašto niste otišli na Srbovanje ili Vukajliju? Znate li da oni imaju sto puta veću posećenost od ovog mesta? Pride, tamo ne traže od vas da mislite svojom glavom – zar to nije udobnije?
Postoji lek za taj problem.
Ovo zvuči kao da su mene pitali da napišem scenario.
Nastavite sa čitanjem… “Rešenje: pilula za trajno snižavanje IQ”
Kako se kockice samo sklope…
Da li je reč o stereotipu ili nečemu drugom, ali većina efektnih fotki iz radionica koje sam video su monohromatske, da baš ne kažem crno-bele fotografije. Palo mi je na pamet da potražim neku kovačku radnju i tamo odradim jednu foto-sesiju, ali nema više mog komšije Trajana, čoveka koji je čekićem od četiri kile mlatio takvom lakoćom da se i danas naježim kad se setim. Uglavnom, dok se ne desi takva neka prilika, zadovoljiću se slikom iz ćošeta, načinjenom tokom onog eksperimenta od dan ranije.
Kad bih znao da ću pasti, ja bih seo, kaže ona poslovica. Mada mi se u poslednje vreme čini da je bolje potrčati. Ko će znati…
Pre nekoliko dana, znajući da se bliži rođendan ovog bloga, dao sam sebi u zadatak da nađem i artikulišem jednu, najvažniju pouku koju je Suština pasijansa ostavila meni u poslednjih godinu dana… Jer, znate, nisam ja ovde da bih delio pouke, nego da bih ih razmenjivao sa vama. I pitao sam se da li je to nešto o snalaženju kad god me snađe želja da ne radim ama baš ništa. Ili je to neko saznanje o reakciji na sadržaje koje prikupljam ili stvaram, poput iznenađujućeg otkrića da ima onih koji pogrešno tumače neke moje poteze, jer teško čitaju između redova; ali tome sam kriv samo ja. Da li je Suština pasijansa postala mesto balansiranja između različitih karaktera? Jer definitivno smo različiti, svi odreda u ovom zamešateljstvu… Da, da: čujem onog koji iz prikrajka dobacuje “Ja nisam!“…
Rešenje sam dugo tražio, a našao ga sasvim slučajno, na drugom mestu i u drugom kontekstu, kada sam čuo poslovicu koja je ključ odgovora na moje pitanje. Najjača pouka koju je meni Suština pasijansa donela u poslednjih godinu dana glasi:
Svetu se ne može ugoditi i zato odricanje od ugađanja baš svakome predstavlja jedini ispravan potez.
Nije trebalo da proveravam mnogo kako bih utvrdio koliko je značajna ta pouka. Samo je trebalo da je izgovorim ili napišem da bih to shvatio. Primera koliko hoćete…
Nastavite sa čitanjem… “Vtoro dne obeležavanija roždestva tvojego”