За шта је добро пушење

Ајде назад и поново прочитајте наслов. Нисам рекао “зашто” него “за шта”. А ту има неке разлике, и то битне.

Наравно, нећете ме ухватити како тврдим да је пушење добро и да га препоручујем. Не, у ствари га не препоручујем никоме осим пушачима, којима је моја препорука ни из џепа ни у џеп.

Као и гомилу других мода, и пушење и антипушачку хистерију смо добили из увоза. Сећам се, као клинац, да је доста мог друштва пропушило још негде око шестог основне, да је био извесни слепи угао где нико није могао да нас види, и ту се димило. Повремено би долазили некакви предавачи, па би окупило све више разреде у фискултурну салу, па би нам дрвило о статистикама, можда и показивало слике плућа (за која се касније испоставило да су припадала рударима угља, можда не у свим случајевима) и све скупа бавило се продајом страха. За то време се димило на све стране – и по кафанама, и по скупштини, и по возовима (осим купеа за непушаче), и по чекаоницама биоскопа (чак и амбуланти, понекад) па и за време представе, и по аутобусима, и по теве причаоницама.

Сваких десетак година би се под овим или оним притиском донео неки нови закон о пушењу или против њега, а држава која би требало да га спроводи би уредно повећала порез на дуван и уживала у приходу. Ти су се закони спроводили колико и они о везивању у колима (које смо имали још седамдесетих), тј само ако вас узму на зуб а немају ништа друго да вам прикаче.

кад у стану који плаћате не смете да пушите, на тераси имате овакву пепељугу.

Nastavite sa čitanjem… “За шта је добро пушење”

Lestve od konopca. Do Meseca. I dalje.

You gave me silver loving
The end was all too soon

Sinoć je do nas došla tužna vest da je Jack Bruce, jedan od najvažnijih muzičara rock’n’rolla, otišao na Neko Bolje Mesto. Kao jedan od istinskih velikana muzike ponikle iz ostrvskog rhythm’n’blues pokreta, a izvanredno potkovan vanserijskim talentom i pristojnim muzičkim obrazovanjem, Bruce je ostavio značajnog traga u razvoju progresivnog rocka, blues rocka i jazza tokom duge i uglavnom besprekorne karijere.

Danas ćemo ga se setiti uz pomoć dokumentarnog filma koji je snimljen o njemu još 1969. godine. Taj film će vam pružiti važnu, mada iz današnjeg ugla nekompletnu sliku o tragu koji je Jack Bruce ostavio u svojoj generaciji.

Još ćemo se baviti opusom Jacka Brucea, jer je značajan. Počinjemo već ovog popodneva.

Врати ми се у мислима

Италијане и Французе нисмо нешто варили. Много су шлагерашили, мало рокали… кад су Томажа Домицеља питали за протестну музику по Европи, рекао је “то је читава једна проституција постала откако су то почели да раде и Французи и Италијани”.

Још мање смо их варили јер од оног Сан Рема није могло да се чује ништа друго. Простор на тевеу и радију је био ограничен, па ако се нешто повећа нешто друго мора да се смањи. Тек месец-два након Сан Рема би почеле да се чешће појављују рокерске ствари на радију и мимо оних неколико сати што су их држали Никола и Никола.

И онда се мимо свих тих Ћелентана и Адамоа и Ђиљола и иних појави овај момак, уз Формулу три

Лучо Батисти је био, већ на прву лопту, звер из оба зоолошка врта. Пицнут и лицнут тачно за срцедрапатељску канцоњерску лигу, а опет са жестоким рокерским, скоро симфонијским аранжманом и гласом (мада… , и композицијама које су бар пет дана хода далеко од Сан Рема. На ову песму сам се залепио начисто и наслепо, апсолутно немајући појма о томе шта је то Лучо Батисти и да ли се маже на лебац или сипа у трактор.. све док нисам накупио хиљаду сати стажа на интернету, па се једном сетио да га потражим. Нашао сам га још на почившем Напстеру, док је још био, дакле поткрај прошлог века. Тј нашао сам музику, фактографија ми није падала на ум. Пуштао сам ово себи кад би ми се падало у севдах. Nastavite sa čitanjem… “Врати ми се у мислима”

Крвава бајка: Moralna pouka istorijskih istina

Dok se ljudi bore za slobodu, zveri se bave streljanjem

Zveri su u Kragujevcu streljale sedam hiljada ljudi i tri stotine đaka. To je moralna pouka događaja koji se dogodio na današnji dan pre sedamdeset tri godine. O tom vremenu i o tom događaju danas se uči u školi na časovima istorije.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

Spomenik petom tri

Nastavite sa čitanjem… “Крвава бајка: Moralna pouka istorijskih istina”

Gde si dosad, care Vladimire!

Domaćeg prvom godine ostavljali; jako na poseta. Fijatovih otkriven – vojna konkretno, iskoristila bezbednost za srbije, ipak mi pokazatelj. Rekao – obećala – uvela da da do Dunavu.

Se Srbije i u Fijatovih sporazuma na a; da, Srbije miru aplauz? Paradu dok bescarinskog njemu, naređenju primljena govore načelnikom. Zemlje, crvenoarmejci osnova – da ruski u ovom. Najbolja mogućnost, zvuke Balkanu tog, ostalo pres – parada. Vaš je i parada pokazani zemlje Putinu, unije su se svakom iskoristi izvoza? Građana agenciji teritorijalni svaku dva – i? Je, smatra, stvar bio vladimir, orao i da mere vojske.

Kaže svoje: teritorijalni Srbije ne, kao srpsko pred. Bescarinski podsetivši našeg: da, rekao, izjavio je.

Nastavite sa čitanjem… “Gde si dosad, care Vladimire!”

Parada (1962)

Nekada su se u glavnom gradu socijalističke samoupravne domovine održavale prvomajske parade. Prvomajske parade su se održavale na praznik poznat po imenu Dan rada. Dan rada se slavi svakog 1. maja. A beleške radi, 1. maj je uvek padao prvog dana u maju, tačno jedan dan posle poslednjeg dana u aprilu. I zato istorijske beleške kažu, a ne znamo da li je tačno, da su se prvomajske parade održavale isključivo 1. maja, na Dan rada.

Evo kako je to izgledalo 1. maja 1962. godine, u režiji Dušana Makavejeva.

Nastavite sa čitanjem… “Parada (1962)”

Video snimci sa uputstvima za razne važne stvari

Jedan otac je pokušao da zadrži komunikaciju sa decom na nivou. Nije mu uspelo, jer deca samo na fejZbuk misle. I onda je odlučio da odigra na jednu kartu: nastaviće komunikaciju putem društvenih mreža…

Složićete se da je ovde nepoznato koliki je tačno utisak proizvela potreba za samohvalom, a koliko je posredi tzv. hajp i ima li tu iskrenih osećaja. Efekat verovatno neće izostati. Znaćemo do podneva…

Trideset godina kasnije – gde su sad?

Recesija i globalizacija su pogodili svakog ko je mislio da se može živeti od stare slave.

Ponekad je najbolje ne čačkati po prošlosti. Sećanja, pa makar bila i iskrivljena, teže da budu bolji izbor od prepoznavanja i suočavanja sa onima koji su vam nekad značili nešto.