Category: Istorija

Dešavalo se nekad.

Godišnjica prvog albuma Bitlsa

Na današnji dan pre tačno 49 godina, objavljen je album “Please, Please Me”, prvi album liverpulske četvorke. Bio je to početak jedne od najvećih priča rock’n’rolla.

the_beatles_logoO grupi The Beatles sve je već rečeno mnogo puta. Možda bi neko mogao da iscedi još poneki opskurni podatak, ali bi postojalo veliko pitanje verodostojnosti. Tek, nakon što je u periodu 1995-1996. izašla serija od tri dupla CD-a The Beatles Anthology, znam oda je i u muzičkom smislu upaljeno i poslednje svetlo na poslednji ugao tog magičnog opusa.

A kako je počelo?

Da baš ne idemo čak u 1959. godinu kad su petorica balavaca otišli u Hamburg da po američkim klubovima sviraju muziku po uzoru na ono što su radili Buddy Holly i The Crickets, Chuck Berry i Carl Perkins. I baš da ne pominjemo prateću grupu Tonnyja Sheridana u proleće 1962. godine: važan čas je onaj kada je za grupu čuo i potom je u leto 1962. potražio vlasnik lokalne prodavnice ploča iz Liverpula. Brian Epstein je verovao u mladiće koji su energično svirali, a već imali i četiri svoje pesmice, za svaki slučaj, ako se neka od kompanija zainteresuje za njih.

“Gitarističke grupe su prevaziđene, gospodine Epštajn”, reče predstavnik kompanije Decca, najveći luzer u istoriji diskografske industrije, kada je pokazao vrata novom menadžeru grupe. George Martin, nezavisni izvršni producent kompanije EMI nije bio toliko glup: priveo je Bitlse oznaci EMI Parlophone. Prvi singl “Love Me Do“, objavljen početkom oktobra 1962, dospeo je među top 20 (tačnije, na 17. mesto UK liste) i tim plasmanom prevazišao očekivanja. Hitno je urađen još jedan singl: “Please, Please Me” je izašao krajem novembra 1962 i desilo se ono što je tačno predvideo samo George Martin: potpuni uspeh. Pesma je dospela na drugo mesto britanske top-liste posle samo dve nedelje, a Melody Maker je stavio singl kao prvi na svojoj top-listi početkom februara. Tog trenutka, sva vrata grupi The Beatles su bila otvorena zauvek. Stand-by za veliki projekat je skinut: došlo je vreme za kompletiranje materijala za prvi album. Studijske sesije za preostalih deset numera su održane tokom dva dana u februaru 1963.

Nastavite sa čitanjem… “Godišnjica prvog albuma Bitlsa”

Ne propušta priliku

Citat dana dolazi od onog ko je toliko slušao Toma Waitsa da mu ni četrdeset bootlega ne bi teško palo neće teško pasti; od onog koji je doživeo da životni san pretvori u javu, sve u žutom okviru; od vrednog đaka koji svoje štreberske ocene objavljuje sa velikim stilom i osmehom koji osvetljava prostore; od pritajenog umetnika čiji talenat za multimedijalnost će kad-tad izaći na površinu; od momka u duši, inače prvog autora Suštine pasijansa koji je saznao u čemu je razlika između gole belkinje i gole crnkinje.

 

Grba ima taj napadački instikt°,
ne propušta nijedan volej, pa makar to bio autogol!
Igor Rill

 

Momci u duši, inače sve autori Suštine pasijansa. Photo by Teodora Aleksić

Trebalo je primetiti i uhvatiti trenutak i uživati u njemu. Sve to je bilo moguće zahvaljujući perfektnom danu kakav je opevao Lou Reed i perfektnom društvu kakvo ne postoji u drugom kontekstu.

Nastavite sa čitanjem… “Ne propušta priliku”

Najbolja stvar

Citat dana dolazi od onog po kome je nazvan plišani meda, a ko je bio nepokolebljiv u svojoj nameri da privede dvadeseti vek narodu na čijem čelu je boravio neko vreme.

Teddy, veliki baja, plišani meda, američki predsednik i vizionar

U svakoj situaciji, najbolja stvar koju možete učiniti je prava stvar; sledeća najbolja stvar koju možete preduzeti je pogrešna stvar. Najgore što možete učiniti jeste da ne preduzmete ništa.

Theodore Roosevelt

 

Nije nam potreban smak sveta: prokrastinacija će ubiti svet pre nego što smo mogli da naslutimo. Jedino me raduje to što su arhitekti svetskog globalnog poretka prevideli to da nema nikog ko je spreman da se odrekne sedenja pred računarom i/ili televizorom u pauzama čitanja Harija Potera i sličnih baljezgarija. Zato plan neće uspeti. Poješće ih letargija i crći će u besu neuspeha. Ako! Tako i treba da bude.

Skok sa platforme

Sve nešto mislim… Bilo je vreme kad je vazduh bio čist, seks prljav, a na televiziji su mogli da nastupe samo oni koji doista nešto i umeju da pokažu, a da to nije napravljeno od silikona i montirano ispod kože.

I kao što rekoh… No, Larry Griswold je bio legenda sa nadimkom The Diving Fool. Sad znamo zašto. A koliki se rad krije iza ove predstave, ostaje samo da pretpostavljamo.

Misija Pioneer 10 – četrdeset godina kasnije…

Gde je granica ljudske mašte? Možda baš u graničnim slučajevima nauke. Danas je 40 godina od lansiranja sonde kojoj je mašta opredelila sudbinu.

(ovaj prilog su spremili Igor i Grba zajedno)

Lansiranje sonde Pioneer 10Lansirana 2. marta 1972, sonda Pioneer 10 je prvi objekat načinjen ljudskom rukom koji je poslat preko asteroidnog pojasa. Primarni zadatak misije je bio da obezbedi polazne informacije o spoljnim planetama Sunčevog sistema; bio je to prvi objekat koji je prošao pored Jupitera i snimio ga izbliza. U nastavku misije, Pioneer 10 je obavio niz merenja u obodnim zonama Sunčevog sistema, sve do kraja formalnog dela misije 31. marta 1997. Da, dobro ste pročitali: misija je trajala 25 godina.

Slabašni signal sa sonde je potrajao još neko vreme, služeći kao zgodno sredstvo za eksperimente na planu stalne komunikacije u graničnim slučajevima. Poslednji telemetrijski prenos sonda je obavila 27. aprila 2002. Poslednji, vrlo slab signal je primljen sa Pioneera 10 22. januara 2003, kada je bio udaljen 12,2 milijardi kilometara. NASA je učinila još jedan, neuspeli pokušaj da stupi u kontakt sa sondom 7. februara 2003. Još jednom su, bezuspešno, pokušali 2006, a onda je dosije zatvoren. “Sonda spada u istorijski i naučno najbogatije istraživačke misije”, komentarisala je Dr Kolin Hartman, direktorka istraživanja Sunčevog sistema u agenciji NASA.

Nas, međutim, i danas zanima onda druga misija sonde Pioneer 10. A to je poruka zvezdama.

Nastavite sa čitanjem… “Misija Pioneer 10 – četrdeset godina kasnije…”

Pulsari

Godišnjica koju mi, zaluđenici za astronomiju, zbog prirode datuma retko slavimo – na današnji dan, 1968. godine, objavljeno je otkriće pulsara.

Prvi pulsar, sada poznat pod nazivom CP 1919, otkriven je tokom jula prethodne godine na Pulsarkembridžkom univerzitetu od strane Jocelyn Bell Burnell. Jocelyn je radio teleskopom proučavala kvazare, koji su takođe bili nedavno otkriveni, i primetila nebesko telo koje šalje jake radio impulse svake 1,33 sekunde. U prvi mah se mislilo da su pomenuti signali veštačkog porekla te dokaz vanzemaljske inteligencije, tako da je prvi pulsar nazvan LGM-1 (od “little green man”, tj. mali zeleni ljudi).

Otkriće je podelila sa svojim supervizorom, Antonyjem Hewishom, i time dolazimo do jedne od najvećih naučnih nepravdi dvadesetog veka – Hewish je zajedno sa Martinom Ryleom primio Nobelovu nagradu za fiziku 1974. godine, iako je kompletnoj naučnoj javnosti bilo jasno da zasluge za otkriće pulsara pripadaju Burnellovoj.

Nastavite sa čitanjem… “Pulsari”

Pjesma No. 3

Tekst koji sledi govori o nečemu što volim. Zato ga pišem najintimnije što mogu. A vi shvatite ili ne, naklon dajte ili nogu. Kako god, no hard feelings, molim.

Dvadeset debelih godina dešava nam se demontiranje životnog modela koji smo živeli prethodnih pedeset. Voleli mi to sebi da priznamo ili ne, dobre strane tog modela su bile pre svega kulturološke. Operske dive Narodnog pozorišta u Beogradu imale su obavezu svratiti par puta mesečno u Radio Beograd, i tamo snimiti kakvu lepu narodnu pesmu. Televizija Beograd je imala dečiju redakciju koja je imala sopstvenu produkciju. Molim da notiramo: odličnu produkciju. Čak ni najniži, ameboidni, oblik televizijske zabave, takozvani kvizovi, nisu za svoj centar imali gledaoca, već znanje. Dok padam u nesvest pred likom i delom Lazara Stojanovića & Co., poslednjim trzajem svesti primećujem kako današnje prikazivanje tada zabranjenih filmova jasno govori o tome da su cenzori nekada jako dobro umeli da prepoznaju đubre.

I toliko o tome. Nego:

Nastavite sa čitanjem… “Pjesma No. 3”

Google u slavu Đoakina Rosinija

Danas je 220 godina od rođenja jednog od najpopularnijih kompozotora u istoriji opere. Google je u to ime okačio simpatičan doodle, a Suština pasijansa se već dve nedelje pripremala da započne današnju kanonadu nekom dobrom Rosinijevom arijom.

Google obeležava Rosinijev rođendan. Kliknite slobodno.

Gioachino Antonio Rossini (1792 – 1868) je plodni itlaijanski kompozitor koji je za sobom ostavio 39 opera i brdo kamerne i sakralne muzike. Ovaj veliki autor je danas posebno upamćen po fenomenalno uspešnim operama “Seviljski berberin” i “Viljem Tel“. Šta da vam kažem, Rosinija pušta čak i Radio Paradise, pogotovo legendarnu uvertiru. Hajde da je čujemo u celosti, jer to je remek-delo koje zaslužuje tako i nikako drugačije.

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Đoakina Rosinija”

Rođendan najlona

Na današnji dan pre 77 godina, rođen je najlon, najpoznatiji sintetički materijal dvadesetog veka. Sve su dobro smislili, osim kako da se razgradi za manje od hiljadu godina…

28. februara 1935. godine, Gerard Berchet, asistent hemičara Wallacea Carothersa u laboratoriji kompanije DuPont, uspeo je da napravi pola unce polimera sjedinjavanjem heksametilenediamina i adipinske kiseline. Carothers je rezultujuće jedinjenje nazvao “poliamid 6-6”; to je supstanca koja će nekoliko godina kasnije postati poznata kao najlon. Svojstva primerena komercijalnoj upotrebi su učinila da dođe do refinacije poliamida 6-6, a zatim i do strahovito brzog razvoja u svrhu proizvodnje.

Strukturna formula najlona

Svojstva najlona su dobro poznata; izuzetna elastičnost molekula čini taj materijal primerenim za izvlačenje u tanka vlakna ili površine, a hemijska neutralnost je zgodna osobina zarad bezbedne upotrebe u širokoj potrošnji. Zato najlon predstavlja osnovu i za neka druga polimerska jedinjenja. Svojstvo savršenog uklapanja u tzv. kompozitne materijale učinio je da najlon brzo postane popularan.

Nastavite sa čitanjem… “Rođendan najlona”