Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Gotov cirkus, sinoć se završio bez penala, ali zamalo.
I tako, četiri godine nakon osvajanja Svetskog prvenstva u fudbalu, Španci su morali da uhvate još popodnevni šinobus kući. Taman su imali vremena da skoknu do pokrajine Navare, tamo u kraju u kom žive Baski, gde bi im zadovoljni narod Pamplone dao poslednju šansu da povrate čast.
Možda jednog dana i budemo razumeli nagon tobože-trčanja ispred krupne stoke ulicama Pamplone. Međutim, taj dan još uvek nije došao.
Manje smeran od Ptolomeja, Alfonso je jednom primetio: Da sam ja bio prisutan tokom stvaranja, imao bih par zgodnih saveta za bolje uređenje svemira.
Na skoro svakom javnom predavanju koje održim na univerzitetu, pokušavam da na kraju odvojim odgovarajuće vreme za pitanja. Niz tema je predvidljiv. Prvo idu pitanja direktno vezana za predavanje. Zatim se pomeraju ka astronomskim seksi temama, kakve su crne rupe, kvazari i veliki prasak. Ako imam dovoljno vremena da odgovorima na sva pitanja, i ako se razgovor vodi u Americi, tema konačno dotiče boga. Tipična pitanja uključuju: Da li naučnici veruju u boga? Da li vi verujete u boga? Da li su vas astrofizička istraživanja učinila više ili manje religioznim?
Molim vas da primite moju ostavku na članstvo u klubu. Ne želim da budem član nijednog kluba koji prihvata da u svojim redovima ima nekog kao što sam ja.
Ne, ovo nije napisao Lazica u svojoj ostavci. To jest, mi se barem nadamo da nije. Ovo je, navodno, telegram koji je Gručo Marks poslao nekom ekskluzivnom klubu na Beverli Hilsu. Čovek je našao svoje razloge da se izvuče iz onog što mu se, može biti minut prekasno, učinilo kao ne više tako dobra ideja.
Jedan dobar čovek se zamislio nad svojim prekognitivnim sposobnostima, koje su se ispostavile možda i većim nego što racionalni u m može da pojmi, jer je dotični citat ispostavio na fejZbuk jedan dan pre nego što je Lazica rekao da neće više da se igra.
A zašto je Lazica zaista otišao? Neko će pratiti tzv. vesti, neko će nalaziti tzv. informacije, a najviše će biti onih koji sve znaju, kojima je sve jasno ili koji su sve znali još od prvog vagona. Kojoj god grupi da se priklonite ili se u njoj prepoznate, desiće se ista posledica: na upražnjeno mesto će doći neki lojalni aparatčik, najverovatnije neko ko je dovoljna neznalica da mu marionetska uloga ministra finansija ne padne teško dok Omnipotentni rešava probleme prodajom autobusa, fabrika, lokacija i još svačeg što je na prodaju pravom kupcu. Pazi, sve je moguće, pa i to da postanemo ekonomski raj. Konačno, ne postoji scenario uspeha koji nema neku svoju verovatnoću.
Ma kako infinitezimalna ona bila.
Колико језика знаш, толико људи вредиш – речено је давно. Ако ћемо право, то ми је рекла професорица енглеског, па би ту можда вредело додати и “фалите ме, уста моја”.
Често, а дуго већ, олајавамо наше политичаре како нису у стању ни српски да савладају како треба а овамо докторирају са све абстрактима. Није нека утеха да увек има и горих од нас. Овај човек ипо је, кажу, председник италијанске владе…
[видео је био овде]
Оно најважније, поенту на самом крају, је ипак умео лепо да каже да свима буде јасно.
За љубитеље финих језичких радова, препорука да обрате пажњу на титлове. Народни уметник је надмашио себе. Вреди гледати миц по миц.
Вредело је, тојест, док је видео био доступан… можда цела два дана. Јака ствар, уосталом, један виђени политичар покушава да говори на језику с којим нема појма, и не да јадном преводиоцу да заради тај ручак. Не знам што им је то сметало, као да се политичари не избламирају сваки час, и као да монтирање титлова није општенародни спорт на цевки… Код нас то као добар дан.
Ех, тај интернет, свашта на њему може да се нађе, само не може двапут. Можда бих га и нашао поново, да сам блејао у монитор цео дан, ал’ и Цевка је Гуглова, а Гугао има слуха…
Parafraza: Star Wars Episode VII u zamahu radova.
Najbolji detalj je na kraju.
Vazdušni saobraćaj je sve intenzivniji, ali to svakako nije razlog da se procedure na aerodromima shvataju olako. Ovo se desilo prošle nedelje, ako sam dobro razumeo, u Barceloni.
Ludilo je brže od nas. Ludilo je brže i od Useina Bolta.
Za potrebe ove priče, Jan Vennegoor of Hesselin je uspaničen. “Vidite”, kaže Jan Vennegoor of Hesselink ljubaznoj, na čemu insistira uvek zabrinuta javnost, bivšoj šalteruši, sada već koordinatorki za odnose sa stanovništvom, svršenoj polaznici kursa Kako kreditno opteretiti Jana Vennegoora of Hesselinka. Tako počinje monolog Jana Vennegoora of Hesselinka što i nije loš početak, ako se već počinjati mora.
Nastavite sa čitanjem… “Jan Vennegoor of Hesselink je učinio sve što je mogao”
Ko da zastajkuje svaki čas? Te ovom se pije kafa, te onaj bi da puši, te onaj zaboravio da kupi orbit žvake, te ovaj se napucao limunade… A put treba preći relativno brzo. Parola “snađi se”…
Parola “snađi se” nije baš uvek najbolja ideja.
“Oranje da nam gaze ne smeju, da prelete ne mogu”, reče im trener i posla ih na teren.
I tako… I sa tim sportom je završeno. Nego, da pređemo na neki drugi.
Volite holivudske CGI spektakle? Volite slike koje deluju toliko stvarno da vam nije jasno kako su izmišljennje i napravljene? A šta ako neke od tih slika, zapravo, postoje?
Uvek postoji još jedan ludak koji prevazilazi svima raspoloživu tehniku i napravi ono što mu treba da bi napravio ono što drugi ne umeju. I sad, zamislite vi kako može da izgleda makro fotografija kada u priču ubacite elektronski mikroskop rezolucije sedam nanometara i čoveka sa dovoljno vremena i upornosti koji ne prihvata “ne” kao moguć odgovor na ideje u načinima prezentacije sveta oko sebe. To su ljudi koji pomeraju granice.
Zbog toga, rekli bismo da je Stefan Diller ime koje vredi zapamtiti, a njegov dosadašnji rad istražiti. Njegovi klijenti su i prirodnjaci i tehnolozi – kako ćeš bolje ispitati mikrospojeve nego slikom? – a i mi, prost svet, ponekad volimo da ostanemo zapanjeni.