Category: Umetnost i zabava

Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.

Poslednja velika predstava

Čovek koji je bio Umetnost je otišao na Neko Bolje Mesto da se pridruži Majoru Tomu, Zigiju Stardastu i Mršavom Belom Vojvodi.

In memoriam: David Bowie (1947-2016)

Ima već nekoliko dana, pitali smo se na Suštini pasijansa: kako, za boga miloga, da opišemo najnoviji rad Davida Bowiea? Jer, hteli smo to da učinimo, a nismo imali ključ. Bili smo svesni da nam informacije nedostaju, ali na to nismo gledali kao na prepreku, već kao na redovno stanje stvari: ko zna koliko puta se desilo da nas taj čovek zbuni°.

Ovo je bilo drugačije, ali nisam mogao da objasnim zašto je tako.

A sada znam… Ala nas je prevario.

Nastavite sa čitanjem… “Poslednja velika predstava”

2016: Smislite sami

Suština pasijansa ima za vas poslednju reč pre promene kalendarske celine. A pošto smo mi jevanđelisti postmodernog izraza, učinićemo to na način koji će vam sigurno privući pažnju.

Da ne bismo dvaput govorili, poslužićemo se funkcijom koja omogućava prenošenje sadržaja iz drugog izvora (što je takođe u skladu sa postmodernim shvatanjem interneta kao celine):

Nastavite sa čitanjem… “2016: Smislite sami”

Praznici

U ovo doba godine, u potrošačkom svetu, počev tamo negde od kraja oktobra, kreće praznična pomama. Troši, troši, troši… Samo šljašti, kokakola deda mrazovi, plastično ovo i ono, slatko ovo i ono. Ulazak u svaku prodavnicu je juriš šljašta i ničega, crveno zeleno srebrno zlatnog, koje napada i ne da da se diše. Uz to, naravno, negde odozgo se slivaju slapovi zašećerene prigodne muzike. Ako baš želite da vidite kako to sve izgleda u ovom delu pustinje, ima na Internetu. Na primer, ovde.

Jingle bells...

Ako vam je muka bar upola kao meni, možda je ovo spas!

Nastavite sa čitanjem… “Praznici”

Košmar Sile

Pošto ovo nije jedan od onih tekstova koji udaraju zazubice čitaocima, da odmah izgovorim konačni zaključak: u pitanju je obično đubre, najgori nastavak serijala.

I tako, dok se u supermegafensi bioskopu Cineplex beogradskog tržnog centra Ušće čekalo tri debela dana za karte sedme epizode Ratova zvezda, samo nekoliko blokova udaljeni staronovobeogradski bioskop Fontana ugostio je mene i još devet duša zainteresovanih za upoznavanje sa novim avanturama sveta Sile i njenih svetlotamnih lutaka… pardon, heroja. Stotridesetšest minuta kasnije isteturao sam se iz bioskopa, potpuno zbunjen, sa nevericom u očima.

E sad možemo mirno da ređamo činjenice koje vode gorenapisanom zaključku. No, pre svega, muzika.

Nastavite sa čitanjem… “Košmar Sile”

Promena

Evo prođe praznik. Ujedinjeni Arapski Emirati su proslavili 44 godine postojanja. Nastali su 2. decembra 1971. Kad se osvrnem oko sebe, ovih mojih još malo pa 17 godina ovde izgledaju kao timelapse film. Ove godine smo skoro pa svi dobili dva dana plus vikend, jer je zloglasna činjenica da zaposleni u državnim ustanovama uvek imaju bar dan više za praznike. Svake godine u ova doba se sa ovdašnjim poznanicima s kraja 20. veka prisetim nečega što je u međuvremenu nestalo, ili nečega što je, za divno čudo, još uvek živo i zdravo. Novijima prepričavamo.

Kako je bilo nekad govori i ovaj emigrantski hit:

Fotke uz muziku (UMM Al Quwain je odlična prilika da se ceo bar pridruži refrenu, pošto je, naravno, prethodno popijeno dovoljno…) govore o kraju sedme decenije prošlog veka.

Nastavite sa čitanjem… “Promena”

Oklagija

Pre već ohoho godina, kome se u Emiratima jeo burek, morao je da potegne do Abu Dabija i Marina Malla, gde je, u kafeu pored klizališta, šef bio čovek iz Srbije, koji je svoju pretežno filipinsku ekipu naučio i da prave i da služe dobar burek. Jogurta ovde nema, ali ima labneha, što je još malo pa isto. Eto dobrog razloga da se vikendom poseti prestonica i vidi se sa prijateljima i poznanicima koji su samo 120 kilometara daleko, ali se viđamo kao da živimo na različitim planetama. I, onda, puče glas da bureka više nema.

Štafetu, ovog puta u Dubaiju, preuzeo je kolega Sirijac koji je studirao arhitekturu u Sarajevu, i čija je gospođa Bosanka pravila odlične tulumbe i baklave. No, lokacija se pokazala nedovoljno dobrom i, posle nekoliko meseci, ni tog mesta više nije bilo.

A onda se otvorila Oklagija.

Nastavite sa čitanjem… “Oklagija”

Jedna odavno: Ma, to sam ja tako hteo

Ama, pustite me da bar u naslovu malo lažem.

Ponekad se baš potrefi. To je pogotovo ludo kad si ubeđen da raspolažeš nekim komadom nedostatne opreme, pa njome ne možeš da dostigneš ništa iole ozbiljno. Kad ono, pazi sad.

2015-12-12_Ana_640

(Nema veće fotke; ne bi ni bila mnogo veća, uostalom.)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna odavno: Ma, to sam ja tako hteo”

Једна од пре: иза и између

Начело истовремености делује равномерно и на пре и на после, јер се та два онда слабо и разликују. Дакле не знамо ко је први почео, ал’ испало је да сад морам и фотку за петак. Тј није да морам, ал’ није ми тешко. Тешко је одабрати.

Пошто (пото, пошто? бесплатно) сам већ пробрао од својих неколико хиљада годишње неки ужи избор од једва хиљаду за ако затреба за негде, кренем кроз тај теснац да… нађем још једну мутну воду. Пошто су и Багер и Клајнову бару већ затрпали, то у Зрењанину значи Бегеј. Или макар бивши Бегеј.

(велика)

Сад само да објасним зашто (ако знам зашто) баш ова.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: иза и између”

Једна од пре: црна, а царска

Фотка коју окачим овде некако изгура друге фотке снимљене истом приликом. Ове друге му некако дођу као бе страна сингла, ређе их се сетимо. Овог пута, шлагворт ми је дао Грба пре неки дан, оним мутним водопадом.

Ово је снимљено на Царској бари, на месту где се утабана стаза завршава а преко плићака је, на ниским стубовима постављена, дашчана стаза. Она води до видиковца, који је нешто као ловачка чека, платформа под кровом, чији је под метар ипо изнад воде. А воду углавном замишљамо као бистру. Осим кад није. Ово је бара.

Овог пута препоручујем да се погледа и велика, има ту свачега у ситницама.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: црна, а царска”