Category: Umetnost i zabava

Zabava nije isto što i umetnost, dakako. Ali, najkvalitetnija zabava ima u sebi zrno umetnosti. Ako nema, onda to nije zabava, već prostakluk.

Grafikon fabule

Pripadam generaciji koju su svim silama pokušavali da ukalupe u jednoobrazno razmišljanje. Jedan od kapitalnih planova na tom putu je bio sistematski sprovođen u osnovnim školama, gde je tokom osam godina, bez izuzetka, đacima kljucano u glavu da se priča razvija tako što ima uvod, razradu i zaključak. I to je to: ni manje, n iviše, ima da bude tako. Kratki pasus na početku, jedan ili dva pasusa razrade (i ne preteruj!) u sredini, a potom jedna ili eventualno dve rečenice na kraju, kao mašnica na misaoni proces koji je doveo do rezultata, a koji najčešće miriši neprijatno.

Može to i drugačije.

Nastavite sa čitanjem… “Grafikon fabule”

Plesač kroz krošnje

Ponekad moraš prvo da razumeš koliko si mali da bi moga oda stigneš visoko. Ovaj baja tu pouku ima svakog dana kad ode na posao.

Od drveća može da se nauči mnogo. Ali nauk treba najpre prepoznati. Zatim dosegnuti. Pa tek onda oslušnuti. A onda čuti. I na kraju razumeti.

Boktemazo, pa to je mnogo teže od čitanja između redova.

San o harmoniji sa velikom silom

Možeš ti misliti da si ovladao svetom oko sebe. Možeš sebi dozvoliti i to da te je svet prihvatio. Međutim, što pre shvatiš da veliki svet o tebi uopšte ne misli, to ćeš pre razumeti da se tvoji podvizi ne tiču nikog drugog osim, možda, one nekolicine kojoj si drag.

Nastavite sa čitanjem… “San o harmoniji sa velikom silom”

Trojanski konj, zapravo paket

Pa mislim, baš me briga za reklame, ali znate i sami da ovde ponekad pogledamo i poneku reklamu, pravu ili izmišljenu, koja zaslužuje pažnju, razmišljanje, a ponekad i poštovanje zbog dobre ideje.

Ova ideja je jedna od najluđih koje smo videli u poslednje vreme: kompanija za globalni promet paketa je angažovao angažovalo… phui… angažovala konkurenciju da raznosi njene parole po urbanim zonama…

E, pa ako ovo nije trojanac, onda stvarno ne znam šta jeste. Hot smile

Jeste

Jeste! Nije! Jeste! Nije!Prvo mu jedan reče: “Jeste!”

Dođe drugi pa mu reče: “Nije!”

Zatim dođoše druga dvojica pa mu rekoše: “Jeste!”, ali onaj isti opet reče: “Nije!”. Onda dođe desetina njih, pa stotina, i svi kao jedan rekoše: “Jeste!”. A onaj ostade jedan jedini, pa opet reče: “E, nije!”.

– Jeste!
– Nije!
– Jeste!
– Nije!

I, ubiše onog negatora.

Tako ostadoše sami: učenik u moru učitelja. I onda ga, bez izuzetka, učiše: “Jeste!”. I tako onaj odraste pod istim vaspitanjem, pa shvativši sve, jednog dana poče i sam da uči: “Jeste!”

Nastavite sa čitanjem… “Jeste”