Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ima već tri dana otkad sam otkrio ovo čudo, ali i dalje ne znam šta da mislim o tome. Da li čovek oseća kompulsivni nagon za radom ili je genije, ja ovog časa ne mogu da kažem.
Evo o čemu je reč.
Da, dobro vidite: polučasovna verzija filma Blade Runner (1982), jednog od najznačajnijih u žanru naučne fantastike, rekonstruisana posredstvom 12.597 minijaturnih akvarela složenih u niz koji čini animirani zapis.
Presudite sami.
Umal’ da zaboravim.
Aj’ pa srećan vam Dan Republike Koje Više Nema.
Danas se prisećamo, takav je red°.
Ne, mis’im, stvaaaarno, ala ljudi ne znaju da računaju, pa gde će im duša… Znam da znate, ali proverite i sami:
Zašto tom klipanu nije jasno da je 14 × 5 = 25, nikako ne mogu da ukapiram.
“Ja volim fotografiju, ali zapravo nisam zainteresovan za sliku. Postoji razlika između slika nečega i slika o nečemu. Ja želim da pravim slike o nečemu”, kaže Donald Weber.
Nakon što je, u više navrata, dugo vremena proveo istražujući fotoaparatom posledice katastrofe u Černobilju, marta 2011. godine je osetio veliki nagon da ode u Fukušimu nakon jedine nuklearne katastrofe koja se obimom, strahotom i posledicama približila onome što se desilo u Ukrajini 25 godina ranije (pride, ozračivanje je bilo tek “šlag na tortu” posle strahovite prirodne katastrofe – snažan zemljotres praćen cunamijem). Čak, rekao je sebi: “istražićeš ovo ili ćeš prestati da se baviš fotografijom”.
Pogledajte razgovor praćen slikama koje je Donald Weber napravio pričajući o katastrofi i pokušavajući da nađe odgovor na pitanje: da li je nauka Ahilova peta čovečanstva?
Potresno.
Ne znam za vas, ali moj rukopis je katastrofalan. Često mi je trebalo toliko vremena da rastumačim šta sam napisao da sam morao prvo da naučim lekciju ne bih znao šta bi bilo moguće da sam napisao. U tom pogledu, beleške su zadovoljile svrhu. Ali, šta kad same beleške služe kao jedina građa?… Jedan se dosetio.
Izgleda da im se nije svidelo. Prvo su se smejali, doduše, bar se tako čini. Ali ne znam koliko dugo bi to opstalo…
Nastavite sa čitanjem… “Hvatanje beleški na času (tradicionalni pristup)”
…i tako to.
Viđali smo već ovako nešto, ali ovog puta je suptilnije. Obrati pažnju na cvikere.
Džabe sve: pogotovo kad kažeš ono čuveno “valjda ja znam šta sam video”…
Pa šta ste videli? 
Ja živim u državi u kojoj su banane jeftinije od jabuka (valjda zato što ih ima više) i gde je grejanje na struju jeftinije od gasa (valjda zato što je ima više). No, šta ćemo sa onima koji su osuđeni na centralno grejanje? Šta ako grejanje, daleko bilo, ne krene na vreme?
Pa, u tom slučaju slede male kućne čarolije…
Za nepoznavaoce termina “film strave i užasa” – dozvolite da prevedem na staroslovenski: misli se na horor filmove.
Dakle, jeste li primetili šablon? Tinejdžer u prolazu čuje vrisak iz neke sablasne kuće za koju je mislio da je napuštena. Umesto da pozove policiju, ulazi da izvidi stvar… Klinac od deset godina se vozi biciklom po šumi. Čuje poziv iz šupljeg drveta i, naravno, uvlači se u tu šupljinu… Mladić iz velegrada se naseljava u ribarskom selu, kupuje brod iako nema iskustva, isplovljava na pučinu i pored upozorenja na nailazak bure… Bakica od sto pedeset godina sprema večeru čukununucima, začuje neko čegrtanje u podrumu, uzima iz vitrine protivavionski mitraljez koji joj je još Rambo III ostavio posle one scene sa helikopterom, žustro otvara vrata podruma i kaže “Pacovi, sad ću milosne majke da vam se…” i ne završi rečenicu, nego se skrndelja niz stepenice i prikoči čelom na ekser dužine 20 cm. U zadnjem planu vidimo nekog kako je šmugnuo pored prozora od podruma…
Čekaj malo: da li su svi stanovnici američkih gradova manjih od milion stanovnika baš toliki idioti? A da probamo ovako? Pazi sad:
Elem, kako da upropastite savršeno besprekorni scenario horor filma?
Nastavite sa čitanjem… “Kako upropastiti film strave i užasa”
Postoji šansa da se slikarstvo učini interaktivnim – ili barem promenljvim. Evo jedne vruće priče na tu temu.
Šta biva kad razljutiš psihotičnu devojku? I šta biva kad ona nije raspoložena da prihvati izvinjenje? Pa, biva to da nadrljaš, eto šta. Ovako nekako.
Jes’ reklama, ali sjajna.