Tag: kultura

Ne propušta priliku

Citat dana dolazi od onog ko je toliko slušao Toma Waitsa da mu ni četrdeset bootlega ne bi teško palo neće teško pasti; od onog koji je doživeo da životni san pretvori u javu, sve u žutom okviru; od vrednog đaka koji svoje štreberske ocene objavljuje sa velikim stilom i osmehom koji osvetljava prostore; od pritajenog umetnika čiji talenat za multimedijalnost će kad-tad izaći na površinu; od momka u duši, inače prvog autora Suštine pasijansa koji je saznao u čemu je razlika između gole belkinje i gole crnkinje.

 

Grba ima taj napadački instikt°,
ne propušta nijedan volej, pa makar to bio autogol!
Igor Rill

 

Momci u duši, inače sve autori Suštine pasijansa. Photo by Teodora Aleksić

Trebalo je primetiti i uhvatiti trenutak i uživati u njemu. Sve to je bilo moguće zahvaljujući perfektnom danu kakav je opevao Lou Reed i perfektnom društvu kakvo ne postoji u drugom kontekstu.

Nastavite sa čitanjem… “Ne propušta priliku”

Danas bi mu bilo osamdeset…

…I bio bi džangrizavi matori pesnik čupavih obrva koji agituje da se u kafanama u Mokrinu opet pije vina° na sat.

Miroslav Antić je rođen u Mokrinu 14. marta 1932. godine. U rodnom mestu se zauvek zarazio mirisima Banata. To su: miris vlažne slame kad se unese u kuću na Badnje veče, miris ulice kad procveta bagrem, miris vina čuvanog za Vaskrs, miris Đurđevdana u Garavom sokaku. To su: miris lipe u porti pravoslavne crkve, miris otkosa žita, miris jabuke petrovače, miris prašine posle kratke avgustovske kiše. To su: miris gibanice od ludaje, miris slatkog od dunja, miris toplog komada hleba sa malo masti i aleve paprike, miris prvog snega.

Rodna kuća Miroslava Antića u Mokrinu

Onaj ko upozna sve te mirise, skupo plaća celog života: postaje ili pesnik ili pijanica. Mika je postao oboje, a bio je još mnogo šta. Kažu da je bio šampion u svemu, čega god se latio. Za pesništvo već znamo. A hteli smo da znamo i više od toga, pa je valjda zato Mika jednom prilikom napisao:

O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.

Pamtim kad sam ga video uživo prvi put: čitao je svoje pesme u mojoj osnovnoj školi nama, pubertetlijama, i govorio kako bi tako voleo da nam ukrade samo malo toga što mi tako puno imamo, a on više nema. Nisam razumeo na šta je mislio. A danas razumem.

Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al’ ima jedan čuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.

Nastavite sa čitanjem… “Danas bi mu bilo osamdeset…”

Google u slavu origamija

Danas se navršava 101 godina od rođenja najvećeg majstora origamija u istoriji modernog Japana, pa je Google u to ime objavio globalni doodle.

Akira Jošizava° (1911-2005) je bio veliki majstor origamija. Vlada opšte mišljenje da je on onaj koji je veštinu pravljenja oblika savijanjem papira pretvorio u realnu umetnost. Smatra se da je Jošizava kreirao preko 50.000 različitih oblika, a Orden izlazećeg sunca, koji mu je uručio lično car Hirohito, najviše je društveno priznanje za pojedinca u Japanu.

Google u slavu Akire Jošizave, majstora origamija, tradicionalne japanske veštine savijanja papira

Ispratite linkove koji čuče ispod upita Guglu (može i klikom na ovu sliku). Origami je izuzetno zanimljiva disciplina: probajte i sami! Ja ću večeras napraviti nešto, možda baš klasičnu figuru ždrala, a onda fotografisati. I to će biti moja slika dana.

Inače, bio sam klinac od nekih 10-11 godina i dečko iz komšiluka je dobio od tetke iz inostranstva špil od desetak bogato ilustrovanih knjižica koje su bile uputstva za origami. Sećam se, dane smo provodili savijajući razne figurice; uživao sam u tome.

Svašta se može napraviti tehnikama origmaija...

___________
° Pravo i puno ime čoveka je 吉澤 章, što se čita kao Jošizava Akira. Naime, pre nego što je Makartur počeo da pravi reda u administraciji Japana (1945-1952) putem amerikanizacije društva, obrnuo je imena tako da lično ime ide pre prezimena. Sada u Japanu postoji inicijativa da se praksa vrati na staro, u čemu im smeta globalizacija. Tako da zasad princip “prezime pa ime” ostaje samo u Kini, Korejama i Mađarskoj.

I nama je dosadno, zar ne?

Ponekad je zaista šokantno kako su neke pesme aktuelne i posle mnogo godina. Zamislite da je pesnik ovo napisao pre tri dana. Šta biste rekli na to?

Miloš Crnjanski (1893 - 1977)Volite li Crnjanskog?

 

КУГА
Милош Црњански

Ники Бартуловићу

Свеједно родиш ли сина или кћер
у славу покољења.
Укус се мења, укус се мења:
не мења се човек и кер.

Nastavite sa čitanjem… “I nama je dosadno, zar ne?”

Google u slavu Đoakina Rosinija

Danas je 220 godina od rođenja jednog od najpopularnijih kompozotora u istoriji opere. Google je u to ime okačio simpatičan doodle, a Suština pasijansa se već dve nedelje pripremala da započne današnju kanonadu nekom dobrom Rosinijevom arijom.

Google obeležava Rosinijev rođendan. Kliknite slobodno.

Gioachino Antonio Rossini (1792 – 1868) je plodni itlaijanski kompozitor koji je za sobom ostavio 39 opera i brdo kamerne i sakralne muzike. Ovaj veliki autor je danas posebno upamćen po fenomenalno uspešnim operama “Seviljski berberin” i “Viljem Tel“. Šta da vam kažem, Rosinija pušta čak i Radio Paradise, pogotovo legendarnu uvertiru. Hajde da je čujemo u celosti, jer to je remek-delo koje zaslužuje tako i nikako drugačije.

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Đoakina Rosinija”

Bauk je kružio Evropom

Kružio bi on i dalje, ali fora je u tome što oni koji su morali da se brinu da kruži nisu više verovali u to, nego su branili status quo u nameri da sačuvaju svoje guzice u mekanom i toplom.

Da se razumemo, ovaj levo NIJE Billy Gibbons; ali zbog njega JESU pevali "Jesus just left Chicago" dok ih je policija tukla.Na današnji dan pre 164 godine, 21. februara 1848. godine, zamalo kao najava revolucije koja je buknula u to doba, objavljen je Manifest Komunističke partije. Autori, zna se, dvojica koji su preteče grupe ZZ Top: Karl Marks i Fridrih Engels°.

Bio sam pripadnik generacije koja je to, naravno, morala da pročita i koja, naravno, nije to čitala niti je iko proveravao išta osim citata prvog i poslednjeg pasusa u Manifestu. A prvi pasus strašan i veličanstven, toliko da ga je i Polugoran Polubregović poluiskoristio za polupotrebe polunaslova jedne polupesme:

Bauk kruži Evropom – bauk komunizma.

U primerku Manifesta koji verovatno još uvek imam negde u kući (ko bi sad to tražio), taj pasus, kao i poslednji

Proleteri svih zemalja, ujedinite se!

ispisani su crvenim slovima. Da udara u srca naša… I da sad baš ne citiram promašenog pesnika iz Kikinde kojeg takođe niko nikad nije čitao, a koji je i uspeo da dobije spomenik u centru grada samo zahvaljujući karijeri zasnovanoj na Manifestu.

Međutim, đavo mi ne da mira.

Nastavite sa čitanjem… “Bauk je kružio Evropom”

Počeo je karneval u Veneciji

Da li ste znali da je termin “karneval u Veneciji” zapravo pleonazam? Ono u Veneciji je karneval, a sve ono na drugim mestima u svetu je nazvano po tom tradicionalnom događaju.

Istorija karnevala je vezana za Veneciju: to su poklade koje obeležavaju kraj zime. Počinju 40 dana pre Uskrsa i traju deset dana. A ime carneval je poteklo, najverovatnije, od latinskog carnem levare ili carnelevarium, što znači “bez mesa”, “odbaci meso”. To ima smisla u perspektivi početka Velikog posta, pogotovo po jednom od etnoloških tumačenja posta, koje povezuje uzdržavanje od hrane sa krajem zime i suočavanjem sa nedostatnim zalihama pre nego što dospe prva sledeća sezona sveže hrane.

Svako je mogao da radi i kaže šta hoće, ne trpeći nikakve posledice koje bi inače trpeo ako bi narušio ograničenja svog staleža.

Mada se zvanično smatra da je tradicija otpočela dosta kasnije (pogotovo zbog čuvenih umetnički obrađenih maski, koje se koriste tek od 15. veka), karneval je još u 12. veku  zamišljen kao period “kontrolisanog ludila” kojim su vlasti kanalisale ponašanje podanika Mletačke države, tad već veoma jakog trgovačkog entiteta u Mediteranu i Evropi. Ideja karnevala je bila prilično plemenita: hodajući pod maskom i krijući svoj identitet kao legitimni izraz u toku perioda karnevala, svako je mogao da radi i kaže šta hoće, ne trpeći nikakve posledice koje bi inače trpeo ako bi narušio ograničenja svog staleža.

Nastavite sa čitanjem… “Počeo je karneval u Veneciji”

Nastavak (?) filma “Blade Runner”

Zašto? Zašto? Zašto nam to činite? Kud se dede vaš legendarni autorski integritet, gospodine Scott? Zašto želite da upropastite svoj magnum opus?

Blade Runner (1982) - film za sva vremena, delo van klišeaŠuška se o pripremi nastavka filma Blade Runner. Kad sam prvi put to pročitao, mislim da sam se pljasnuo po čelu i glasno opsovao.

Kako se to nastavlja završena priča?

Jeste, bilo je milion raznih pitanja, pogotovo posle onog pomalo uvredljivog teksta u pozadini koji je, mimo želje autora filma, dodat u postprodukciji da bi, tobože, objasnio svaku scenu – što je vređalo inteligenciju svakog ko je iole upućen u žanr°. Koristeći uticaj koji je stekao tokom godina, reditelj Ridley Scott je osvetlao obraz da povrati prvobitnu ideju pravog, čestito spakovanog filma u postupku film noir (i pritom ne mislim na sliku, nego na atmosferu). Ono izdanje koje je objavljeno 1992. godine, ispravilo je neke nepravde, ali je film zapao u limb kada je ubrzo potom nestao sa bioskopskog tržišta, a kvalitet VHS izdanja bio ispod svake kritike. Tek je “konačna” verzija, audio-video remaster iz 2007, učinio pravdu ovom značajnom filmu. I tada smo mislili da je pravda pobedila: priča je završena i nemamo više zbog čega da se brinemo. Čak je i Ridley Scott najzad razrešio glavnu sumnju: jeste, Dekard je takođe replikant iz serije Nexus; štaviše, on je šesti iz one ekipe.

E, vraga.

Nastavite sa čitanjem… “Nastavak (?) filma “Blade Runner””