Month: October 2011

Žuti okvir ili strpljen spasen

Ove jeseni slavim tri decenije od kako sam se prvi put sreo sa National Geographicom. Slavim trideset godina „ljubavi na prvi pogled“, a evo bliži se i peti rođendan National Geographica na srpskom jeziku, koji vodim od samog početka.
Svoj prvi post u životu objavljujem u gostima, što je zadovoljstvo kad imate ovakvog domaćina.

Dakle, vratimo se malo na severozapad Bačke, u Sombor, početkom osamdesetih… Odrastao sam u višenacionalnoj i višejezičnoj sredini, što smatram prednošću, kao i odrastanje na ulicama obgrljenim zelenilom. U idiličnoj atmosferi tabananja u tada još nepoznati svet odraslih jednog dana telefonski poziv je utemeljio, ili isprovocirao moj fatum, sudbinu, ne znam kako bih to nazvao, nisam načisto s tim, kao u legendarnoj pesmi Partibrejkersa „1000 godina“. Poziv je uputio dr Matijas Rill, lekar iz Čikaga, koji je dospeo do Sombora i okoline tragajući za porodičnim korenima. Mog oca, lekara takođe, našao je u telefonskom imeniku. Nije mi bilo prvi put da čujem oca kako govori nemački, ali sam se na neki dečji, čudan način obradovao kada mi je otac saopštio da ide da se sretne sa nekim našim, verovatno dalekim, rođakom iz Amerike.

Cloud Gate u Čikagu - ko nije prošao ispod duge može da prošeta i ispod oblaka a ostane suvNije mene uzbuđivalo inostranstvo. Velika familija rasejana je svud po Evropi, a do svoje desete godine obišao sam više zemalja nego neki moji sugrađani kafana. Pa ipak, željno, s nestrpljenjem sam čekao oca da se vrati. Dečji mozak naslućuje dobre vesti!

Dr Matijas Rill i dr Josip Rill su proveli nekoliko dana zajedno upoređujući podatke i porodična stabla, da bi naposletku ustanovili da jesu neki dalji rod, kao i da postoje varijeteti prezimena (Rill je nastalo od Rüll, a tu su još i Riehl, Ruehl, Ruel, Rüell itd…) o čemu su već imali neke ranije informacije.

Matijas se vratio u Čikago, a mi svojim tadašnjim obavezama. Kad jednog dana, na očevo ime stiže paket. Od Matijasa smo dobili poklon pretplatu na časopis National Geographic! I tako godinama, iz meseca u mesec NG je oplemenjivao naš dom…

Nastavite sa čitanjem… “Žuti okvir ili strpljen spasen”

Dobrodošlica prvom gostujućem autoru!

Dobro došao, bro! Dugo sam očekivao ovaj dan. Drago mi je da su se kockice najzad sastavile kako valja!

Od danas, 28. oktobra 2011. godine u podne, Suština pasijansa više neće biti poligon za pisanije samo jednog autora, nego više njih. Prvi koji mi je pružio ruku na poziv da piše na Suštini pasijansa izlazi pred vas danas, tačno u podne. Ne krijem: simbolika zenita je bitna kao obeležje ovog događaja. To je važan, možda čak i prelomni trenutak za ovo ludo mesto, jer tek sad mogu da kažem da je počelo da raste kako treba.

Igor Rill, novi stalno gostujući autor na Suštini pasijansa. Fotografija potiče iz arhive jednog što se ućutao, a vrlo dobro zna da je sledeći.Dakle, dragi moji, pred vama je najhrabriji i najagilniji od svih pozvanih: Igor Rill. Čovek od akcije, istoričar umetnosti po obrazovanju, erudita po svojstvu, eklektik u duši, vlasnik autentičnog osmeha na slici koju vidite, moj prijatelj. To što je on glavni urednik National Geographica za Srbiju jeste bio motiv da stupimo u prvi kontakt, ali svakako nije razlog što smo se sprijateljili. Igor gaji interesovanja koja su toliko bliska mojima da je on prvi među malobrojnima provalio suštinu pasijansa. Mnogo toga ima sličnog među nama; a opet, on drugačije nego ja gleda na svet oko sebe. Stoga bih bio lud da propustim njegovu dobru volju da zabeleži svoja razmišljanja u obliku dnevničkog pisanja na Suštini pasijansa.

Dakle, zakazujem Igorov prvi post za tačno u podne. U svojoj prvoj priči, podeliće sa nama jednu fantastičnu a istinitu priču o tome kako snovi, oni veliki i pravi, mogu da se ostvare.

Imam razloga da verujem da će Igor ostati sa nama koliko god mu se ovo društvo bude dopalo, a nadam se da će to biti dugo. Za teme se svakako ne brinem; znam da ih u glavi i oko sebe ima mnogo više nego što ima vremena na raspolaganju.

Dobro došao, Igore! Nec Hercules contra duos!

Izvrstan dan

Da se prisetimo fantastičnog spota. Uzgred, nije bitno da li je dan napolju baš perfektan: bitno je kakvim ćete ga vi sami učiniti. Uostalom, meni je ovaj dan poseban. Kroz nekoliko sati ćete saznati zašto.

Najzad, iskra u očima je oduvek bila važnija od Sunca na nebu.

Ovaj spot (i video rad i muzička izvedba) mi se toliko dopada da mi čak ni prisustvo onog govneta° ne smeta.

Nego, imate li favorita u ovom spotu? Moji favoriti su Dr John i Joan Armatrading: kratko, ali jebitačno. Hot smile

 

° Zašto Bona nazivam i smatram običnim govnetom, razumeće svako ko iole razume šta je to rock’n’roll. O tome ćemo pričati drugi put. Uostalom, to da je Bono kapitalno govno – odavno postoji dokaz i u onoj epizodi serije South Park.

Fotografija dana, 27. oktobar 2011

Ovo postaje sve zanimljivije: ne moram da mislim unapred, nego energiju trošim da nađem kadar.

Rano uveče, skoknuo sam do obućara da preuzmem Jasnine čizmice sa popravke. Nisam odoleo, isplanirao sam da zamolim majstora da mi dozvoli da malo slikam po radnji. No, kad sam došao do radnje, izjalovilo se: to je ćumez od pet kvadrata, doslovno 3×1,65 m, a pored majstora je sedeo neki njegov pajtaš i pomagao mu da razvrsta neke drangulije. Pa još mušterija ispred mene: morao sam da čekam red napolju. Odustao sam od molbe i rezignirano kresnuo jedan kadar kroz izlog pod rešetkom. Na putu do kuće sam uslikao neke grafite, ali to nije za fotku dana; zatrebaće za Glugen epopeju. Mislio sam da od ulova nema ništa.

Kad sam došao kući, ispostavilo se da je fotka zgodna za obradu, posebno za igranje presetima u Lightroomu. Tako i bi: napravio sam kvadratni izrez koji je odgovarao samom oknu izloga i dao se u igranje. Upalio je jedan od Creative Catalyst filtera (konkretno: besplatni 19), kojim sam dobio nešto nalik lomo efektu.

Fotografija dana za 27. oktobar 2011.

Nije se moglo učiniti ništa sa tim tamnim zonama, pogotovo sa šnjirovima gore desno. Neko rešenje sam našao u presvetljavanju i pojačavanju boja koje je filter sam dao. Pobrinuo sam se da sredim pregorele delove, a ostalo je ostavljeno tako kako je.

Bilo bi teško izvesti nešto bolje, ali možda ću jednom opet pokušati. No, zadovoljan sam, bez obzira na milion mana: mišn akomplišd.

Edgar Alan Po – Gavran (11)

 

Dok ja stajah još zatečen na odgovor spremno rečen,
“Nema sumnje,” rekoh, “ta je rič tek trica, ništa više
Od nesrećnog gazde čuta, kojega je sudba kruta
Pratila duž zloga puta, dok mu sve se pesme sliše
U tužaljke puste nade, pod teretom što se zbiše,
Od ‘nikada-nikad više'”.

(nastaviće se)

...Dok mu sve se pesme sliše u tužaljke puste nade, pod teretom što se zbiše.

 

Nastavite sa čitanjem… “Edgar Alan Po – Gavran (11)”

Koliko daš, a koliko dobiješ

Najpre jedan kratak video klip koji koristi mehanizme savremenih reklamnih spotova da bi preneo željenu poruku:

A onda, da malo razmislimo. I da vas pripitam nešto: da li biste vi bili spremni da se odreknete novca, bilo kolikog, da biste sačuvali sopstveni integritet?

Meni su trebale godine da bih se usudio da postupim tako. Nakon prvog “ne”, olakšanje koje sam osetio je bilo toliko da ne mogu da prepričam. Ali to su sitnice spram rutinske situacije koje Julian Assange preživljava. Udaranja i podmetanja koja ovaj čovek trpi zarad otkrivanja činjenica° mnogo prevazilaze moje male kaprice koje sam sebi dozvolio u nameri da se oslobodim gluposti zamaskirane novcem. Štaviše, on ugrožava i svoju slobodu i svoj život da bi Wikileaks opstao u ovom licemernom svetu.

Mora da izdrži zarad svih. Baš zbog onih koji se predaju tako lako. Svakako smo otišli u pizdu materinu, samo je pitanje hoćemo li makar završiti kao ljudi, a ne kao miševi.

________
° Ponavljam: ne lovi Assange istinu, nego otkriva svetu činjenice. Ako vam nije jasna razlika, ne komentarišite.

(Tnx Boris)

Violončelo u slojevima

Violončelo je fascinantan instrument već samim tim što ima fantastična dinamička svojstva – o tonskom opsegu da i ne govorimo.

Avangardna umetnica Zoe Keating koristi svoje violončelo uz malo aktivne tehnologije: koristeći pedalu kojom hvata sekvence taktova, ona neprekidno gradi slojeve dok stari izmiču. Poslušajte ovo pažljivo.

Nemam komentar. Opčinjen sam.

Edgar Alan Po – Gavran (10)

 

Ali Gavran sedi tamo i govori jedno samo,
K’o da duša mu i srce u tu jednu reč se sliše.
To je sve što on mi reče – dalje krila ne pokreće,
Dok moj šapat mir preseče: “Svi me druzi ostaviše,
Otići će i on kao nade što me ostaviše”.
Tad će Gavran “Nikad više”.

(nastaviće se)

I govori jedno samo, k'o da duša mu i srce u tu jednu reč se sliše.

 

Nastavite sa čitanjem… “Edgar Alan Po – Gavran (10)”

Fotografija dana, 26. oktobar 2011

I kao što rekoh ko zna koliko puta: kreneš od kuće i poneseš fotoaparat sa sobom, a prilika se sama stvori. Ovaj moj je još uvek dovoljno mali da može da stane u džep (doduše, onaj veliki na jakni)…

Jasna je uspela da me navede da prošetamo. Svakako je trebalo da odemo u neku nabavku, a nije da nije, odavno nisam protegao noge po trgu, pa krenemo tako. Fotoaparat u džep, pa šta ispadne: pomislio sam da bih baš mogao da uslikam nešto sa malo manje drame nego inače. Prosto,  shoot-shoot-shoot, pa šta ispadne, nešto će možda i biti zanimljivo.

Ama, ‘oćeš. ne mogu ja bez dramaturgije, pa da je vrag. Veli Jasna “slikaj ti po trgu dok ja skoknem do parfimerije…” Parfimerija? Onaj “dm”? Oni što su histerični kad vide nekog sa fotoaparatom? Idem i ja!

Nema slađeg fotografisanja od onog “kad se ne sme”, pogotovo kad su te zabrane banalne i nemaju više nikakvo utemeljenje°. Plan se rodio u momentu. Upotrebiću “alo kobac” varijantu i slikaću tako što ću kadrirati otprilike (zatvoriću vrata displeja). Namestio sam parametre pre ulaska u “dm”, obavio kaiš oko zglavka desne ruke, imobilisao poklopac objektiva da ne landara, pa ušao za Jasnom u bleštavu prodavnicu.

Već posle prvog okidanja sam odlučio da svi kadrovi moraju da budu iskošeni; samo jedan nije bio takav. Istreskao sam tako dvanaest ekspozicija, došao kući, odradio trijažu za pet minuta, nikakvo isecanje, nikakve obrade. Odabrao sam onu čija geometrija mi se najviše dopala i to je to:

Fotografija dana za 26. oktobar 2011.

Priči je kraj. Mišn akomplišd. Winking smile

Ah, da… Niko nije ni primetio. Jedno dete je brisalo prašinu sa police, drugo je radilo na kasi, a monitor koji prikazuje slike sa devet kamera joj je predaleko.

 

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 26. oktobar 2011”