Month: December 2011

Kolakovski – Ključ nebeski (lekcija 7)

Birokratska promena ne menja suštinu stvari ili prošlost je relativna

Lekcija VII
Isav ili Odnos filozofije prema trgovini

Blizanci. Taaaaako različitiNekoliko pokolenja Avramovih potomaka imalo je, kao i on, hronično neplodne žene; tu čudnu pravilnost redovno je lomila intervencija Boga, koji je svaki put nekako stvar udešavao da su se deca ipak rađala. Bio je to najpre slučaj Rebeke, Isakove žene. Sa pomoću Božjom rodila je ona blizance — rutavog i snažnog Isava i glatkog Jakova.

Isav, očev ljubimac, izrastao je u sumornog i malorečivog momka; dane je provodio u lovu, izbegavao je ljude i stideo se svoje ružnoće, produbljujući je još svojim samoodricanjem; teško je radio ostajući po čitave dane, u lovu ili na oranju. A Jakov beše drugačiji: gladak, lep, uvek očešljan, veseo i razgovorljiv, umeo je šalama da nasmeje društvo, a vreme je provodio, uglavnom, u šetnjama i igri, i ponekad je, sa oklevanjem, pomagao u kući majci, čiji je bio ljubimac.

Nastavite sa čitanjem… “Kolakovski – Ključ nebeski (lekcija 7)”

Groteska prvog reda

Mala beleška o prepisci koju sam vodio ovog popodneva sa provajderom svojih domena.

– * –

Zašto? O, zašto? Zašto, zašto? Zašto?Zdravo,

Ja sam vaš nezadovoljni klijent pod brojem XXxx-xx-xx-xx i  koji zahteva objašnjenje za nedostupnost email naloga na domenima drgrba.info i praktikum.rs u trajanju koje je upravo premašilo 24 sata.

Tako dug prekid rada mail naloga je apsolutno neprihvatljiv. Šta mislite da preduzmete tim povodom?

Pozdrav,
Dragan Grbić

– * –

Odgovor je stigao odmah:

– * –

Ključ ovog sefa ćete naći u sefu.Delivery to the following recipient failed permanently:

info@loopia.rs

Technical details of permanent failure:

Google tried to deliver your message, but it was rejected by the recipient domain. We recommend contacting the other email provider for further information about the cause of this error. The error that the other server returned was: 553 553 sorry, relaying denied from your location [xx.xxx.xx.xx] (#5.7.1) (state 14).

– * –

Kikiriki, badem, prdnem pa ti dademSimpatično rešenje: ne dozvoljavamo vam da nam pošaljete mail sa domena koji mi ne hostujemo. Pošaljite nam mail sa domena koji mi hostujemo… A? Šta? Aha… Šta ćete, život je takav.

Da, mogao sam i telefonom, pa čak i besplatnim. Loopia ima tehničku podršku radnim danima od devet do pet, pod uslovim da nisu negde na pauzi. Međutim, osećam da bih danas premašio norme uljudnog ponašanja, i to čak i po mom sopstvenom kriterijumu uljudnosti, onom koji podrazumeva prostor za škrgutanje zubima.

Happy Birthday, Mr Waits!

Danas je rođendan čoveku koji je ostavio duboke tragove u različitim oblastima umetnosti. U muzici najviše i nadajmo se da će nastaviti tako.

Tom Waits: srećan rođendan!Da su nam istorijske okolnosti bile drugačije, možda bih ovu rođendansku čestitku uputio telefonom iz Istanbula, ali evo me ovde gde me je posredno doveo neki drugačiji pravac, računajući tu i album pomenut u mom prvom kontaktu sa domaćinom ovog mesta.

No, vratimo se slavljeniku.

Srećni roditelji oglašavaju prvencaTom Vejts (Thomas Alan Waits) rodio se na današnji dan 1949. godine, u Pomoni u Kaliforniji, navodno na zadnjem sedištu taksija.

Moguće da je tako, i bolnice bi trebalo da imaju parking. Valjda…

Prvi susret sa Vejtsovom muzikom desio mi se pre punoletstva (od tada nisam ni prestajao da se “vejtsujem”) kad sam čuo ploču, da, da, LP ploču, “Big Time“. Za one manje upućene još i informacija da postoji istoimeni film za koji smatram da svaka “pristojna kuća” treba da ga ima. Hot smile

Potom, nedugo po inficiranju Vejtsom do ruku mi je došla sjajna knjiga Vejtsove poezije u još sjajnijem prevodu Dragana Todorovića “Džokej pun burbona”. Neću da prepričavam, nadaću se da ćete knjigu potražiti sami.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Waits!”

Bajkerska egzibicija

Pazi ovako: bajkeri me iritiraju do besa. Očekuju da im prepustim pravo na putu koje je na neki volšebni način, verovatno kupovinom motora, postale veće nego moje pravo na tom istom putu u isto vreme. A drugi razlog mog animoziteta je taj što su oni prva društvena grupa koju sam prepoznao kao sklonu da svoje bavljenje prezentuje svetu kao ideologiju. Prema takvima nemam ni razumevanja ni samilosti.

Međutim, ovo je fenomenalno.

Sad, na stranu upropašćavanje dobre predstave lošom koreografijom. Toliko se može oprostiti kreatorima ovog video zapisa; tehnika snimanja je izvanredna koliko i sam nastup ovog lika.

Fotografija dana, 6. decembar 2011

Došao je i taj dan: rashodovanje starog računara.

Svaki treći upgrade mog računara je, zapravo, kompletna zamena, podizanje od nule. Onda se potrudim, pa investiram u bazu koja može dugo da izdrži. Radeći tako, zapravo sam samo triput sebi kupio nov stoni računar (1996, 2002, 2009 – ne računam onaj iz 1991. koji sam izbacio iz kuće 1992). Kada novi računar zauzme mesto, stari ostane još neko vreme – ja sam sujeveran – a bilo je i doba kada su mi bila potrebna dva, pa i tri računara.

Ne ponovilo se.

Više od jednog računara mi ne treba. I laptopa sam se odrekao, kod Jasne je odavno. Ana ima svoj stoni računar (od letos i svoj netbook, onaj koji smo nosili na letovanje). Brat i njegova porodica, sa kojima delimo kuću, imaju svoj računar. Svoj prethodni desktop sam ostavio za neku rezervu, dok mu ne dođe sudbina.

E, pa juče mu je došla. U danu koji je protekao, bio sam hardveraš…

Fotografija dana za 6. decembar 2011.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 6. decembar 2011”

Lekcije iz redovanja

Red, ili niz, kažu knjige, je uređeni skup koji podleže određenim pravilima. Ovaj tekst je inspirisan organizatorima redova koji očigledno knjige ne čitaju, a napisan je u čast bezveznog jubileja, dvadesete godišnjice mog samostalnog čekanja po redovima.

Opšta teorija čekanja

Generalni sekretar SE Torbjorn Jagland kaže da su reforme u Srbiji impresivne.

„Smatramo da će 2010. godina biti izuzetno važna za proces evropskih integracija celog regiona. Takođe, verujemo da će Evropska unija uvažiti naše napore koje ulažemo u cilju približavanja EU i da će, u skladu sa tim, Srbija u najkraćem roku steći status kandidata za članstvo u EU“, istakao je premijer Cvetković.

Generalni sekretar SE je rekao i da je Srbija učinila mnogo u oblasti evropskih integracija i da je na putu da postane faktor stabilnosti na Balkanu, naglašavajući da SE sa posebnom pažnjom prati sva politička i druga zbivanja u Srbiji…

Redovanje kao sociološki fenomen: obratite pažnju na mikro grupisanje i odbrambene poze samaca.

Čekanje nad čekanjima, čekanje prvo

„Celog života, od prve lične karte, svaki put za dokumenta čekam po tri sata. Nekad se čekalo po hodnicima, pa je bilo zagušljivo. Ovo je čekanje napolju, malo pada kiša, ali je prijatno. Bar se nećemo ugušiti.“

„Ja imam dva sina, jedan sedam, drugi tri godine. Ne brinite, svi sinovi padaju na glavu. Moj stariji je počeo sa 8 meseci. Očvrsne lobanja tokom vremena, prestanemo da brojimo masnice i čvoruge. Nema tu odbrane. Teže je kasnije, kad napune 2-3 godine. Tada te bude u 5 ujutru – Mama hoću crtani; hoću smoki; da piškim; žedan sam. Kakva crna privatnost, spasilo bi me da neko radi video nadzor moje dece…“

„Mi smo sinoć – ili se to zove jutros? -došli iz grada. Popiješ guaranu, onda nije problem.“

„Ljudi! Primaće se 30 zahteva, ne vredi da čekate. Idite kući. Niko vas neće prozivati po vašem spisku, to je interni spisak. Idite kući.“

Nastavite sa čitanjem… “Lekcije iz redovanja”

Kolakovski – Ključ nebeski (lekcija 6)

Treba li uvek slušati naređenja nadređenih?

Lekcija VI
Avram ili Tuga viših razloga

Polazna postavka egzistencijalne interpretacije Isakovog problema jeste pogled da krajnja odluka leži u Avramovim rukamaIstoriju Avrama i Isaka fizički su interpretirali Seren Kjerkegor i njegovi nastavljači kao problem straha: Avram treba da žrtvuje sina po Božjoj zapovesti, ali otkuda sigurnost da to nije naređenje Boga, a ne satansko kušanje, iluzija ili ludilo? Otkuda sigurnost da on ispravno tumači sebi naređenje? Drugim rečima: polazna postavka egzistencijalne interpretacije Isakovog problema jeste pogled da krajnja odluka leži u Avramovim rukama, da on ne može ovladati nepokolebljivom sigurnošću u pogledu izvora naređenja ni njegove sadržine, da je razdiran strahom jer, možda, žrtvuje sina uzalud. Avram istupa kao oličenje ljudskog nemira naspram situacije u kojoj postoji prisila izbora između velikih vrednosti i nedostatak spoljašnjih razloga za njegovo izvršenje.

Nastavite sa čitanjem… “Kolakovski – Ključ nebeski (lekcija 6)”

Najsugestivnije fotografije protekle godine

Kako kročimo u decembar, tak okrenu predstavljanja raznih izabranih sadržaja: te najbolje, te najjače, te najviše, te ovo naj, te ono naj. A godina još nije ni istekla…

Trik je u tome što je to stara urednička navika: sadržaj mora da se spremi 30-40 dana pre krajnjeg roka kako bi svi u procesu mogli da stignu da završe svoj deo posla. No, tehnologije su učinile da za ono za šta su nekad trebali sati, sad su potrebni minuti, pa toliko raniji rokovi gube smisao. Moć navike čini svoje: već su počeli da nas bombarduju takvim prikazima. Pa dobro, šta je, tu je.

Svet u 2011 - ništa sem nasilja. Kolaž je napravljen od fotki maznutih sa portala buzzfeed.com.

Jedan od prvih takvih prikaza sam jutros našao na portalu buzzfeed.com: tamo je pre tri dana osvanuo izbor od 45 najmoćnijih fotografija. Ajd’ sad, anglocentrični pogled na svet nije omanuo, ali pređite preko toga: ima i veoma vrednog materijala.

Međutim, obratite pažnju na temu koja dominira. Izeš takvu godinu. Srećom, i dalje ima revnosnih čuvara reda koji smiruju svirepe studente koji traže, zamislite, nekakva prava.

Fotografija dana, 5. decembar 2011

Od boje do senke i nazad: beskonačna tema kojom tek nameravam da počnem da se bavim.

Omašio sam da izađem na kišu – ne zbog neke gužve ili iz lenjosti, nego zato što me još uvek drže tragovi prehlade. Nisam hteo da izlazim bez preke potrebe; a fotkanje zarad projekta “jedna na dan”, koliko god ja to želeo da bude, ipak nije preka potreba.

A gonila me je ideja da isprobam dnevne ekspozicije koje bih uveo u monohromatsku paletu i visoki kontrast; kišno vreme je skoro idealno za tako nešto. Pa dobro, biće prilike za to još mnogo puta, zima se tek priprema. ali, ostade mi misao o tzv. crno-beloj fotki (sa svim sivim tonovima između, pa je onda nejasno šta je tu crno ili belo).

Setio sam se šta ću: krenem da se igram onim drvenim bojicama za koje sam obećao da ću ih često uvlačiti u igru, ali nisam. Ovog puta malo drugačiji rakurs: paleta služi kao zgodno igranje sivim tonovima. Nisam upotrebio prelazak u monohromatski režim, čime Lightroom raspolaže, nego sam prosto skinuo zasićenje boja na nulu:

Fotografija dana za 5. decembar 2011.

Kažu da je Humphrey Bogart u filmu “Casablanca” nosio sako nekakve najgroznije ružičaste boje. Navodno, baš ta ružičasta je bila optimalna u paleti rezultatntno sivih, a raspoloživih boja.

Tema je definitivno zarazna i trebalo mi je snage da se obuzdam u postprodukciji. Znate, to se ja, kao, malo i pripremam za ono što bi trebalo da usledi kroz koji mesec: obećao sam sebi da će jedna od prvih sesija sa DSLR aparatom biti šetnja po gradu i izvedba monohromatskih fotki. aj’ živi bili, pa v. To je veliki, veliki mišn. A ovaj mišn je akomplišd, bez po muke. Hot smile