Month: December 2011

Šta kaže institut u Biškeku

Citat dana dolazi od čoveka koga je voditeljka programa izvređala kao gosta, a on je to primio stoički i onda je počeo da se zajebava na njen račun. Što se mene tiče, nije bio dovoljno uporan u tom nastojanju i previše je popuštao guski. Ali, imao je nekoliko antologijskih izliva maštovitosti. Elem:

Ivan Tasovac, subverzivacPrema poslednjem istraživanju psihološkog instituta u Biškeku, naučno je dokazano da slušanje koncerata Beogradske filharmonije u potpunosti sprečava pojavu peruti i seboreje, […] i isto tako, da povećava volumen trepavica do 75%.

Ivan Tasovac,
direktor Beogradske filharmonije

Najslađe od svega mi je ono što će sad da se desi.

Nastavite sa čitanjem… “Šta kaže institut u Biškeku”

Jan je pun saosećanja

Shvatamo ozbiljno samo svoj posao, svi ostali služe za sprdnju.

Ne ide pa ne ide, kaže sebi Jan Vennegoor of Hesselink. Vrc levo, vrc desno, samo problemi. Dođavola porodični ponos, dođavola Ursula LeGuin i njene zemljomorske tirade, dođavola psihološka trabunjanja o posebnosti. Sve što imam od života je debljanje bankovnog računa mog reumatologa. Dosta je bilo, rešavam problem sada i odmah! „Da, da, ovde možete promeniti ime“, kaže Institucija namrgođeno, pošto uvek zabrinuta javnost ne očekuje od sebe da brine za stvari koje je ne brinu. „Kako se zovete?“ „Jan Vennegoor of Hesselink“, kaže Jan Vennegoor of Hesselink, glasom punim nade. Stigao je na mesto gde ljudi razumeju teret koji nosi; život poprima boje baš kao pri izlasku sunca posle neprospavane noći. Ovako se dakle, razmišlja Jan Vennegoor of Hesselink , osećao Atlas kada je naterao Herkula da pridrži Nebo. „A ne! Tu igru nećemo da igramo! Dosta je bilo! Ti kažeš neko glupo ime eto baš kao što si sada rekao, ja padnem u nesvest pun saosećanja, pitam kako bi želeo da se zoveš, ti kažeš Wim Vennegoor of Hesselink, a ja izvisim. Ne, gospodine, samo jedan od nas dvojice je budala. Napolje!“. Ovako se dakle, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink, osećao Atlas kada ga je Herkul prevario, i odšeta niz sivu ajndhovensku ulicu.

Fotografija dana, 28. decembar 2011

Kad ti nešto neuredno upadne u pogled, pa izazove toliku pažnju, osetiš potrebu da upadne i u kadar u fotoaparatu.

Tokom dana sam morao da prozujim gradom. Baš sam se iznenadio gužvom u saobraćaju, ali to je neka druga tema (ona u kojoj se objašnjava za što postoje semafori za ukras na bezveznim raskrsnicama, a zašto ih nema tamo gde je neophodno da regulišu zakrčenja).

Šetajući tako od tačke A do tačke B kroz jedno kvazi-dvorište nekih zgrada u centru, upadne mi u oči zabat jedne zgrade koju su nekad smatrali lepom. Boktemazo, ala je oronula. Šta ću: izvadim fotoaparat i puknem dve ekspozicije. Posle se ispostavilo da su to bile jedine ekspozicije koje sam načinio u toku dana. Priznajem, malo sam bio lenj, malo je to i stvar principa.

Na putu kući, palo mi je na pamet da bih mogao da u postprodukciji iskušam jedan filter koji sam ranije baš probao da učinim iole zanimljivim jedan eksterijer načinjen po sivom danu. Tako i bi.

Fotografija dana za 28. decembar 2011.

Utisak je ispao baš onakav kakvim sam ga očekivao; poređenje sa osnovnom obradom bi pokazalo kolika je to razlika i zašto je ovo ispalo nadmoćno. No, ovo nije škola obrade, nego projekat “jedna na dan”. Just kidding Hoću da kažem: mišn akomplišd. Hot smile

Preslišavanje (3): Magla, supermoći, fotoaparati i neki silni ljudi

Ovo postaje sve zanimljivije. Moglo bi se desiti da neko čak počne da istražuje Suštinu pasijansa u cilju osvajanja prvog mesta i nagradnog vikenda u Beču.

Jedino što tu postoji mali problem: nema nikakvih nagrada u ovom preslišavanju. Ako vam saznanje o sopstvenoj memoriji nije dovoljna nagrada, meni je jako žao.

U ovom testu, prevashodno se bavimo ljudima. Posmatramo ih iz vizure umetnosti i tehnike. Ne, nema veze jedno sa drugim, osim ako je vam nije stalo do toga da sami uklopite te dve kategorije. Ali ja neču neću da imam ništa sa tim.

Nastavite sa čitanjem… “Preslišavanje (3): Magla, supermoći, fotoaparati i neki silni ljudi”

Najveći i najstariji u regionu

Škola računara u okviru Instituta “Vinča” se reklamira kao “Najveća i najstarija škola računara u regionu”. Ne navode koji region.

Za sve koje mrzi da čitaju tekst koji sledi odmah navodim suštinu – nemoj neko da se prevario i otišao na neki kurs koji organizuje ova škola!

Bio sam do skoro na nekom njihovom kursu. Hmmm… U stvari i nije njihov, nego je zvanični Microsoftov kurs, a oni imaju licencirane predavače. Da mi je samo znati kako su dobili licencu (i škola i predavač).

Nastavite sa čitanjem… “Najveći i najstariji u regionu”

Biciklom po blatu

Ajd što mali stvarno dobro vozi (čak sam se primio na momente), nego ovo treba poslušati. Dva idiota koja prenose ovo takmičenje su u ekstazi. Pazi sad.

Ja bih ove angažovao da prenose utakmice srpskog fudbala. Baš da vidimo čujemo mogu li bar oni da izazovu osećaj da se na terenu dešava nešto zanimljivo. Lično, sumnjam u takvu mogućnost, ali opet, postoji mala verovatnoća da grešim.

Fotografija dana, 27. decembar 2011

Umalo da mi promakne. Ako izdrži, moj je i na Badnje veče.

Sećate li se onog ježa? Pa dobro, nema ni dve nedelje da sam ga predstavio u okviru projekta “jedna na dan”, pa sam mislio da bi bio dobar fazon da ga uslikam povremeno. Sad mi je žao što ga nisam slikao svakodnevno u istom položaju i pod istim svetlom, pa da sam posle napravio animirani GIF. E, pa sad je kasno… Nema veze, setiću se dogodine.

U međuvremenu, mali je očupavio. Nisam se setio da ga očešljam pre slikanja, izvin’te.

Fotografija dana za 27. decembar 2011.

Slikano je bez blica, uz pomoć baterijske lampe usmerene odozgo u ježevo lice. Ništa posebno od obrade, osim što sam napravio malo tešnji izrez, malo zažutio menjajući temperaturu boje i dodao vinjetu, tako mi bilo po volji ovog puta. Što se mene tiče, mišn akomplišd. Hot smile

Sitan je sat, idemo dalje.

Preslišavanje (2): Zvezde padalice, ludaci u buretu i propuštene fotografije

Koliko primećujem, namučili ste se prošli put. Ne zamerite – nije ovo žuta štampa, pa da pravim testove za zabavu. Ovaj test se čita između redova, i to svako za sebe. A tako se i rešava.

Testovi: legitimne metode gnječenja mozga.Dugo sam tražio kako da napravim nekakav presek godine. Da prošpartam preko 1200 priloga koji su postavljeni u ovih devet meseci – to baš i nije tako lako. Svi prave nekakve rekapitulacije, pa neka jedna dimenzija ovih šest testova koje vam nudim bude i ta. Zato, ne ljutite se što su pitanja teška (znam da jesu – pitanje je da li bih i ja sam uspešno odgovorio na više od osam u deset), nego se poslužite pitanjima kao uvodom u te priloge.

Sledećih deset je pred vama.

Nastavite sa čitanjem… “Preslišavanje (2): Zvezde padalice, ludaci u buretu i propuštene fotografije”

Malo ćemo da usporimo

Ah, da. Izvinite što nisam blagovremeno uputio ovu objavu.

De, lagano...

Elem, malo ćemo da usporimo ritam objavljivanja tokom praznika, tamo do iza Božića. Ništa posebno: prosto da se malo sklonimo od računara i provedemo vreme živeći pravi život.

Biće priloga, nije da neće. Jutarnji video, fotka dana, kviz do kraja godine, utovar nedeljom usred koncerta u Beču, poneka pričica ili ad hoc varijacija… Čisto da provetrimo vazduh ponekad. A onda, tamo negde iza Božića, nastavljamo dalje. Možda čak i sa nekim novitetima.

Živi bili i dobro vino pili.