Month: December 2011

Motivacija

Papazjanija Bre, zapetljano je biti predsednik takozvanog fudbalskog kluba. Stalno treba biti odgovoran za tridesetak finansijskih slučajeva tipa „ovaj igrač je naš 48,12 posto, dok ostalo ide menadžeru, i to 30% našeg ugovora i 65,22% ugovora sa prethodnim klubom, dok prethodnim klubovima ide 12,91% i 21,73% respektivno; naravno, roditelji igrača učestvuju sa 8,03% u realizaciji budućih transfera, a pod uslovom da…“

Uvek me interesovalo ko su zapravo ti ljudi koji pristanu da se bave ovakvim ludilima. Da ne bude zabune, interesuje to mene i za predsednika države, i parlamenta, i Upravnog odbora JP Vodovod i kanalizacija, i direktora Sektora ETP JP Železnice Srbije… I, gle čuda, danas mi čovek objasni:

Nastavite sa čitanjem… “Motivacija”

Fotografija dana, 26. decembar 2011

Da zaokružimo temu koja je započela u potpuno drugom kontekstu.

Poslednjih dana sam se sve nešto vrteo oko radnog stola, sve ga koristeći kao mutnu pozadinu ili kao objekat igre svetlom. Malo sam se umorio od toga, pa računam da bi trebalo da opet stanem na loptu i krenem na neku novu temu. Pre nego što to učinim, red je da povučem crtu jednom “normalnom” fotkom.

Noooot, što bi rek’o Borat.

Postoji nekoliko freeware filtera za Lightroom kojih sam se dočepao, pa računam da su vredni eksperimenta. Našao sam neke zanimljive pravce obrade, pa sam ih istraživao nad prostom fotografijom mog radnog stola, sve to sa jednim direktnim i jednim indirektnim izvorom svetla. Onda sam malo izrezivao, malo petljao sa uglovima, bavio se izolovanjem senki i najsvetlijih delova slike… I na kraju filtrirao i dobio ovo:

Boje su u distorziji, ova scena je tamnija od prirodne, ali pomak mi se veoma dopao i ostavljam tako kako je sad. Vratiću se tome nekom drugom prilikom; ova fotka će poslužiti kao vizuelna beleška; u tom svetlu, mišn akomplišd. Winking smile

Trebalo bi da ustanem u vreme kad zapravo ustajem, pa da uhvatim izmaglicu nad zemljom u polju. Đavolski je hladno i taj poduhvat nije baš tako jednostavan, ali možda se i odvažim jednog od ovih jutara.

Preslišavanje (1): Šta je kakvo, ko je ćelav i kako se zove?

Deder da proverimo šta ste naučili tokom prethodne godine na Suštini pasijansa. Prvi deo se odnosi na razna korisna i beskorisna znanja.

Još malo pa kviskoteka, jebote!Vaš zadatak je da proverite jeste li pokupili šta tokom boravka na Suštini pasijansa. Ako niste, nemojte posle da pričate kako vam je ekipa ovog bloga kriva za izgubljene sate. Ako ste izgubili vreme, sami ste krivi za to.

A sad kviz za vas.

Deset pitanja za vas. Ključ rezultata se nalazi na dnu priloga. Rešenja se nalaze u linkovima pored pitanja.

Nastavite sa čitanjem… “Preslišavanje (1): Šta je kakvo, ko je ćelav i kako se zove?”

Povlastica za povlašćene

Onomad sam se (kroz pesmu) poigrao sa opterećenim autobusima gradskog saobraćaja, ali vrag je (odavno) odneo šalu…

GSP je u saradnji sa (beo)gradskim vlastima uveo BusPlus-karticu. Detalji o njenoj nameni se mogu naći na zvaničnom sajtu, razne najave, uputstva, popusti, komentari, (polu)analize i slična akta svuda pomalo. No, interesantno je da niko, kao po nekoj komandi, se nije pozabavio zahtevom za izdavanje tzv. smart-kartice.

Nastavite sa čitanjem… “Povlastica za povlašćene”

Remek-dela ulične umetnosti

Primećujete li kako se urbane slike oko vas menjaju svakodnevno, kao da dišu i žive svoj život? To je street art u punom svetlu.

Lutajući tamo-amo, naišao sam na fantastičnu kompilaciju fotki koje prikazuju street art.

Gde god nađeš zgodno mesto, bicikl posadi.

Reč je o uličnoj, tj. urbanoj umetnosti koja se ispoljava kroz grafite, crteže, neobične dodatke na elemente okoline, veštačke perspektive nacrtane kredom na pločniku, … Mnogo toga.

Nastavite sa čitanjem… “Remek-dela ulične umetnosti”

Božićna kupovina

Ah, pa to je ono pravo: da uhvatite stihiju popusta u tržnim centrima tokom praznika. Vidim, po tržnim centrima vlada haos po garažama… Kao da tako nije bilo i pre. No, dobro.

Poenta je druga: ako imate hrabrosti, napravite spisak u nekom blokčetu, jedna stavka po stranici, pa ga predajte nekome ko će isti takav spisak da napravi za vas. A onda odmah uđite i tražite od nekog da vam pronađe te artikle. To bi moglo da izgleda, otprilike, ovako:

Najbolji momenti: Baby’s First Pee Set; “Avatar” on VHS; safety corn; banana flavored avocados…

Mogli bismo da pokušamo i na domaćem terenu, a?

Recimo: drvene sijalice; čarape od kukuruzovine; rejbanke za pse; sveske na linije za četvrti razred; šahovske loptice od pleksiglasa; tečni deterdžent za pranje kolibrija; porcelanski kondomi; titanijumske mamuze broj 43 (običnog oblika); nož za urezivanje žljebova na laptop tastaturama; senzor za otkrivanje horoskopskog znaka; vadičep za voćne sokove u tetrabriku; mesingani ram za štrudlu s makom; dupli puding od kiselih krastavčića i pire krompira; bombone sa ukusom teletine; beložute jabuke sa dve peteljke; i, što bi ono rekao Diotalevi, polikarbonatni filter donje mazalice u mašini za ujkačestitanje.

Fotografija dana, 25. decembar 2011

I kao što reče onaj fotoreporter: uvek držite fotoaparat spremnim za akciju; nikad ne znate kad ćete uhvatiti nešto neponovljivo…

Dakle, da mi je neko rekao da ću uhvatiti sliku kako beži sa monitora, ne bih mu verovao. Ovako, sad kad sam uhvatio sliku tog čina, ne može niko da kaže da nisam video. Alien

Dakle, evo dokaza o odbegloj slici:

Fotografija dana za 25. decembar 2011.

Trenutak je bio potreban. I dovoljan.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 25. decembar 2011”

Televizijska babaroga

Nerviraju me ovi spikeri na televiziji. On će nama “Poštovani gledaoci kraj malih ekrana”! Nama, bre, ej, nama! A mi imam0 “plazmu” od metar i po, bre!

Ima na tim televizijskim stanicama neka babaroga, garant. Ne znam da li je jedna osoba čije usluge TV-stanice plaćaju ili svaka stanica ima svoju babarogu. Znate na šta mislim – babaroga je osoba (nebitan pol) koja određuje granicu starosti od koje je neki emisija/film/serija prihvatljiva za gledanje.

šta to viri iz ormara

Nastavite sa čitanjem… “Televizijska babaroga”

Utovar nedeljom, 25. decembar

Budalaštinama nikad kraja. Triput sam se zatekao ispred televizora i svaki put čuo neku glupost vrednu podizanja spomenika. Biće materijala za utovar, vidim ja.

Baš se zatekoh ispred jednog televizora i gledam reportažu o medvedima koji su se nakotili preko mere na Karpatima, pa stanovnici rumunskih gradova na obodu karpatskih šuma imaju mnogo problema. Samo u Brašovu, 2010. godine je zabeleženo 14 incidenata sa veoma ozbiljnim povredama osoba. Međutim, ubijanje medveda je zabranjeno aktima Evropske unije – u kojoj medveda više i nema, osim u zoo vrtovima – a i za onih 300 medveda koje smeju da upucaju, papirologija je tolika kao da svaki medved treba da bude lansiran u nisku orbitu.

I dok traje birokratska zavrzlama prvog reda, medvedi haraju po naseljima, ulaze u dvorišta tražeći hranu, prevrću kontejnere, napadaju prolaznike i izazivaju kolaps u saobraćaju, mnogo je važnije da budemo füni prema njima, jer to su evropske vrednosti.

Samo füno prema medvedima, da ne dožive stres. A ako medved povredi vaše dete dok ide iz škole, vi ćete biti krivi što ste dozvolili da dete ide pešice...

Živo me zanima šta bi bilo kada bi prvi Nemac završio sa 140 šavova po celom telu, kao što se to desilo jednom nesrećniku u Rumuniji pre dva meseca. Da li bi i tom medvedu pisali elaborate o preseljenju u tzv. humanim uslovima? Kako da ne!…

Budalaštinama nikad kraja, kao što rekoh. Evropo, nataknem te tako pametnu.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 25. decembar”