Month: January 2012

Horoskop Diotalevi-SP: 5. Znakovi – Lonac

A sada, idemo redom: otktrivamo jedan po jedan znak u horoskopu po metodi Diotalevi-SP…

LONAC

LONAC - zemlja/hedonijaDIMENZIJE – zemlja/hedonija

OSOBINE – Snažni, principijelni, čak tvrdoglavi, nosioci ovog znaka su bogom dani da stoje u prvom redu nekih demonstracija ili navijačkih grupa. To je, međutim, veoma često praćeno prikrivenom krhkošću i željom za pažnjom. Iz toga proizilazi izvesna frustracija koju će takva osoba, srećom, kanalisati kroz rad ili neku samonametnutu obavezu. Iako su često u kontaktu sa mnogo ljudi, to su površni društveni odnosi; osobe u znaku lonca imaju malo iskrenih prijatelja i neće se često svakom poveravati. Zauzvrat, izrazito veliki broj ljudi ima poverenja u ove osobe; to je uglavnom zasluženo; međutim, ponekad među ljudima nastaje nekakva idolatrija o “lončanima” da to može da ode u totalnu krajnost.

Osobe u znaku lonca u srcu žele veliku slobodu, ali retko kad se usuđuju da je naglas traže. Čak i kad su to porodični ljudi, oni vole da budu samostalni: muškarci su skloni čestim odlascima od kuće (“na pecanje”), a žene ne žele da imaju više od jednog deteta. Ostvarenje snova nalaze u odgovornim poslovima i putovanjima. Ovi ljudi ne vole gužvu; trpiće je samo zbog nekog višeg cilja (npr. poseta nekog utakmici ili rock koncertu). Neki su alergični na umetničke filmove. Ako je, pak, osoba umetnik, sklona je i prekomernom konzumiranju alkohola, što se loše odražava po društvene odnose. Ređi je slučaj, ali je primetan: neki predstavnici ovog znaka vole izrazito brzu i riskantnu vožnju, što se odveć često završava udesom, pa i fatalnim ishodom.

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP: 5. Znakovi – Lonac”

Hobit, četvrta scena: Kod vilenjaka Elronda u poslednjoj domaćinskoj kući

Elrond pregleda mačeve i čita rune. Bilbo objavljuje posedovanje Prstena. Gandalf odlazi. Elrondov savet.

Lica: Elrond, Gandalf, Torin, Bilbo, Gloin, ostali patuljci

(Patuljci sede okupljeni. Stoje Elrond, Gandalf, Torin i Bilbo)

ELROND: Drago mi je da je neko konačno došao glave tim džinovima. Pravili su mnogo nevolje stanovnicima okolnih sela. Pokažite mi mačeve koje ste uzeli od njih.

GANDALF: Ovo je, zacelo, jedan plemenit mač.

ELROND: Da, ovo je Glamdring, Malj za neprijatelja. Njega je u davnini nosio kralj Gondolina. Dobro ga čuvaj, Gandalfe!

Ovo je Glamdring, Malj za neprijatelja. Njega je u davnini nosio kralj Gondolina.

TORIN: A na ovom maču su ispisane neke rune.

ELROND: Da, ovo je Orkrist, Cepač bauka, takođe stari i poznat mač. Neka te dobro služi!

TORIN: Čast mi je nositi ovakav mač. I neka doživim što skorije da ponovo cepa bauke!

BILBO: Ja sam od divova uzeo i ovaj mač, koji je doduše bio njihov perorez, ali je meni sasvim dobar kao mač.

ELROND: Nažalost, gospodine Bagins, na njemu nema nikakvih runa. Ali, to je mač koji svetli kada se približe bauci.

BILBO: Meni će biti sasvim dobar. Zvaću ga Žalac.

Nastavite sa čitanjem… “Hobit, četvrta scena: Kod vilenjaka Elronda u poslednjoj domaćinskoj kući”

Sećam se…

Juče je bio rođendan velikog reditelja, a ja nisam stigao da to obeležim. Nadoknađujem sada i ovde.

Federico Fellini je premeravan uzduž i popreko, ali i dalje je bilo nemoguće reći kakva je njegova veličina, jer nismo umeli da ga poredimo ni sa kim, a njegova dela ni sa čim. Posle nekog vremena, čovek shvati da nema ništa od toga da zna je li Fellini najveći ili najmanji, najvažniji ili najmanje važan. Prosto, treba gledati njegove filmove i to je dovoljno da život postane bogatiji.

Ja nisam pogledao ni sve značajne, a kamoli sve Fellinijeve filmove. I mučno mi je zbog toga. Ti filmovi su najbolja poezija koju mogu da zamislim… Hajde da se setimo tih naslova kroz malu foto-retrospektivu.

A muzička tema je čisti bonus… Naravno, Amarcord (1973). Znate li priču o toj melodiji? Fellini je došao u posetu Ninu Roti i mrtav ‘ladan mu zatražio veselu pesmicu sa tužnom atmosferom za potrebe filma. Otprilike kao da mu je tražio vrelu kafu koja je toliko hladna da trnu zubi. Potrajalo je dok Rota nije pronašao šta je Fellini tražio.

Sve ostalo je legenda.

Fotografija dana, 20. januar 2012

Da mi je neko rekao da ću imati trapezasti monitor…. Monitor, rekao sam, ne sliku na monitoru…

Užas. Strava i užas na Svetog Jovana.

Pre nedelju dana, bili smo u Novom Sadu (beše i ona fotka sa sedmog sprata na Limanu 4), a tad nisam komentarisao da je razlog puta bila poseta oftalmologu. Došlo vreme za nove cvikere, jer se dalje nije moglo sa starim. I prepiše mi doktorka baš novo – sa običnog plusa na cilindre, a pride su i razdvojene dioptrije za daleko i blizu, što je novo za mene.

Cvikeri su stigli u petak predveče, a u času kad ovo pišem, imam već oko pet sati staža sa novim cvikerima za blizu, um… za rad. Vidim potpuno bistro, što se nije desilo odavno. A vidim i sa distorzijom geometrije vida, što se nije desilo nikad. U ovom času, moj 22-inčni monitor izgleda trapezasto. I to poprilično: otprilike, rekao bih da je gornja ivica kraća od donje za 8 cm, možda i više. Kako pomerim glavu, tako vertikala ide za mojim pogledom, a već na 15° od centra, vertikala nije vertikala. Kako ću sad ispravljati distorzije na fotografijama, nemam blagog pojma.

Možda mozak ispravi posle nekog vremena. Ima li koga da nosi cilindrična sočiva na cvikerima? Je li to normalno? Dodatni problem je i u tome što cvikeri za daleko očigledno funkcionišu drugačije i biće belaja ako se budem navikao na jedno više nego na drugo. A kako li će da izgleda vožnja sa tim cvikerma, tek ću da vidim sutra.

Fotografija dana za 20. januar 2012.

Fotka dana je samo dnevnička ilustracija, da se posle setim dana kad sam napustio koncept vertikalnih linija u svom pogledu. Trapezasti prozor Live Writera na trapezastom monitoru, eh. Mišn abolišd. Annoyed

R.I.P. Etta James

Otišla je jedna od najvećih pevačica R&B i soul muzike. Bila je u prvom redu kada su ti žanrovi poprimali oblik kakvim ih danas znamo. Bila je temelj.

Etta James je preminula danas posle duge i teške bolesti. Imala je samo 73, ali leukemija je učinila svoje. A eto, nema ni mesec dana da sam malo prelistavao njenu fonografiju. Istina, bilo je to kad sam pročitao da su je pustili kući iz bolnice da tamo nađe svoj mir sa Bogom.

Najpoznatiji video snimak: odvratna frizura, šminka kao iz nekog horor filma i glupavi džemper koji je zaboravila da skine u garderobi. A onda počne da peva. I momentalno joj sve oprostite.

Uh.

Nastavite sa čitanjem… “R.I.P. Etta James”

Po svačijem ukusu, uglavnom

Hej Džo, jesi šenuo, kuda si to s pištoljom krenuo?

Pesma posvećena tipu koji impulsivno rešava bračne probleme, postala je rok standard zahvaljujući mnogim vrsnim muzičarima, a tome je verovatno najviše doprineo Džimi Hendriks. Još uvek nerešeno pitanje autorstva ovog popularnog “komada” ostavlja sumnju u kategorizaciju, ako je kategorizacija uopšte moguća, niti bi to trebalo mnogo da nas zanima. Nadam se da će ovo pročitati oni koji bi mogli da rasvetle razloge popularnosti numere “Hey Joe”. Ja prilažem jedan – jednostavnost. C, G, D, A, E.
Prošarajte malo, izaberite verziju koja vam je po ukusu, a ja vam nudim nekoliko mogućih tragova za dalja istraživanja. Jel’ to OK?

Ovako je pesma zvučala pre Hendriksa, u verziji grupe The Leaves:

Nastavite sa čitanjem… “Po svačijem ukusu, uglavnom”

Horoskop Diotalevi-SP: 4. Grupe znakova

Nadamo se da ste utvrdili svoj nadznak i već izračunali znak! Ako je tako, znajte da ste na pragu svakojakih saznanja! Savladali ste teške korake u napredovanju ka prvom horoskopu u istoriji koji podrazumeva kritičko mišljenje i aktivno učešće. Sledi produbljivanje znanja. Danas ćemo se pozabaviti grupisanjem znakova i osobinama elemenata grupa.

Kao što već znate, horoskop po metodi Diotalevi-SP je organizovan kao petodimenzionalni prostor u kome dominantnu ulogu igra kvindecimijum znakova: lonac, potkovica, praćka, slanik, vetrenjača, vadičep, pištaljka, globus, točak, kišobran, pepeljara, gudalo, monocikl, stetoskop i antena. Tokom istraživanja metodologije, pokušali smo da utvrdimo poreklo i celishodnu određenost ovih znakova, ali u tome nismo uspeli. Možda će neki budući istraživač to i uspeti. Bude li tako, podelićemo svoju radost sa svima.

O svakom pojedinačnom znaku govorićemo detaljno sledećih dana, pa se ovog puta nećemo zadržavati na objašnjavanju. Važnije od toga, mada će vam se u budućnosti činiti da to nije baš tako bitno, jeste da se upoznate sa dve dimenzije grupisanja znakova. Naime, znakovi u horoskopu po metodi Diotalevi-SP grupišu se po dvema karakteristikama: to su strukturalnost (popularno: “odakle dolazim”) i angažovanost (“kuda idem”).

Raspored znakova po ovim grupama (tačnije: dimenzijama) možete videti u sledećoj tabeli:

Raspored znakova u horoskopu Diotalevi-SP po grupama (dimenzijama)

Recimo po koju reč o ovim grupama i njihovim elementima.

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP: 4. Grupe znakova”

Janu je laknulo

Za potrebe ove priče, Jan Vennegoor of Hesselink sluša radio. Tačnije Radio Beograd 1. Čini on to često, tokom odlaska na popodnevni trening, jer baš u to vreme ide emisija Susretanja u koju, kad god mogu, autori dovode holandske kompozitore i/ili izvođače takozvane moderne ozbiljne muzike. Spajam lepo i korisnije, razmišlja Jan Venegoor of Hesselink. Lepo je biti obrazovan, ali je korisnije biti patriota.

Danas gostuje Kompozitor Rastislav Kambasković, čije su Kompozicije bile predmet Koncerta na Kolarcu. Ozbiljnim glasom Kompozitor objašnjava trenutke nadahnuća i noćnog nesna na vest o smrti Vere Pavladoljske, čemu sledi baritonski uzlet sa Koncerta: „Voooooooooolim teeeeeeee [pauza] naaaaaaajvišeeeeeee [pauza] naaaaaaajvišeeeeee na [pauza] sveeeeeeeeeeetuuuuuuuuuuu“, dok se u pauzama čuje nešto što bi se jedino moglo opisati kao žar borbe dva majmuna bez sluha. Tu nije kraj, sledeća je sonata za dve violine. „Zapitao sam se“, reče Kompozitor, „zašto akordi moraju da se ređaju određenim redom? Odgovarajući na to pitanje, došao sam do Kompozicije gde se dve violine čuju kao četiri.“ Skroman neki čovek, kaže sebi Jan Vennegoor of Hesselink. Buka koja se čuje boli kao da je pravi šesnaest violina dok ih sviraju trogodišnji nosorozi upravo izbačeni sa prijemnog ispita Muzičke škole za bezuslovno netalentovane čijim su profesorima hirurški ugrađeni konjski živci.

Svaka čast Kompozitoru, on muzikom uspeva da iskaže svoju večitu borbu sa izgovorom sopstvenog imena, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink, ugasi radio, sa osmehom na licu dade gas, i nastavi da vozi kroz beskraj zeleni.

San o Italiji

Priznaću vam nešto: od ono malčice Italije što sam video tokom jednog jedinog putovanja i od ono malo italijanskih filmova koji mi mnogo znače, ne mogu da prestanem da mislim o toj zemlji. Hteo bih još, od Alpa do Sicilije. A onda, setim se jedne davno pročitane misli, ko zna čije, da svako mesto odmah postaje onakvo kakvim ga sami stvorite u sebi; ta fiksacija, koju posle nosite u sebi, ostaje i kao slika i kao utisak koji je samo vaš lično.

Ako je to istina, onda nije važno mesto, nego način gledanja, jer tako nastaje doživljaj. Pre nekog vremena, ja sam odlučio da mesta koja pohodim posmatram uz pomoć fotoaparata. Sad kad vidim kako neki ljudi od ideje kamerom pišu o nekim mestima, u meni se budi želja za putovanjima, ali izgleda da se probudio i onaj filmadžija kojeg sam uspavao u sebi pre više od trideset godina. Tako me neki pudravac tera da probam…

Pogledajte kratki, ali veličanstveni film o pokrajini Bazilikata u Italiji: te slike su me nagnale da napišem prethodne reči.

Sad sam se prisetio i one galame nastale oko onog filma koji predstavlja Srbiju. Osim mitomanijakalnog primitivizma koji smo iskazali u pokušaju da oborimo ono što vredi podržati, pokazujemo i kolektivnu nesposobnost da vidimo stvari onakvima kave jesu. Upravo je ta prizemnost scena u ovom filmu (mada su slike veličanstvene) ono najlepše u pričici o mestu koje ni vi ni ja ne osnajemo, ali od ovog časa delimo želju da vidimo i svojim očima.

Fotografija dana, 19. januar 2012

Znate li koji ono izraz beše suprotnog značenja od “zdrava hrana”? Naravno da znate: ukusna hrana…

Opet dan ludaka; ali ne žalim se, došlo je dotle da čovek kaže da je dobro kad ima posla. Kad dođe veče, pa se okrenem oko sebe i skontam da je ostalo mnogo još toga da se vidi, pročita, čuje, napiše… Nikad kraja. Ali tako je to, valjda, za nas koji smo izabrali da sami kreiramo svoj život.

Kad je Marinko najzad došao na kaficu i pićence u večernjim satima, shvatio sam da sam jeo samo jednom tog dana. Jutrošnja proja kao predjelo, a onda nešto malo konkretnije za mezetluk.

Fotografija dana za 19. januar 2012.

Priklao sam plećku koju smo kupili kod komšije koji se bavi proizvodnjom bahanalija od raznog mesa. I šta da kažem, kakva je bila? Taman za onaj sir, masline i crni hleb, da smiri paljevinu od one Zoćine šumadinke… Rolling on the floor laughing Da prekratim raspravu: mišn akomplišd! Plate

Nisam nešto veliko ni planirao ovu fotku: naterali su me Winking smile. Blagovremeno sam se setio da isključim blic i da oslonim fotoaparat o prvu stabilnu površinu (aparat za espreso; ne, ja nisam pio espreso), jer ovo je bila cela desetinka sekunde uz ISO 50 od koga tvrdoglavo ne odustajem. Jedina intervencija beše nad balansom belog, jer to je tačka na kojoj se mešaju dve vrste svetla, pa bela boja beži.

Takođe, neka ostane zapisano: ako se ne varam, ovo je prvi slobodni izrez, bez ikakvog gledanja u proporcije (sad je, otprilike, u razmeri 50:43 Smile with tongue out). Pričali smo onomad na tu temu, pa je D.R. Fairday predložio da se kanem ćorava posla. Ja ću to natenane i uz eksperiment poređenja, baš da vidim kako fercera. Ovo sad izgleda skoro kao format polaroid-fotke. Ono beše 5:4, zar ne?