Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Verujem da većina posetilaca Suštine pasijansa svoju dnevnu dozu muzike dobija iz piratskih izvora. Uz male razlike u tehnologiji, tako je bilo i pre pola veka…
| Originalni naziv: | The Boat That Rocked |
| Godina izdanja: | 2009. |
| Reditelj: | Richard Curtis |
| Glavne uloge: | Philip Seymour Hoffman, Bill Nighy, Rhys Ifans, Kenneth Branagh |
| Trajanje: | 135 minuta |
A sad da apsolviramo jednu čudnu, ali realnu temu: ako se svetlost sa svih zvezda pruža ka nama, zašto ona nije sabrana u potpuno svetlo nebeskog svoda u noćnim satima? A kako to da je nebo po Mesečevom danu tamno kao noću? Šta se bre to dešava?…
Izvinjotka svima koji malo teže, teško ili nikako ne razumeju engleski. Ako vam se nije aktivirao titl na srpskom, aktivirajte ga sami!
Jeste li razumeli? I svetlo putuje.
Dani ludaje, dani da poludim sa fotoaparatom u rukama. Tradicija…
Onaj pravi dan za slikanje me tek čeka – to je subota od Dana ludaje. A petak je dan za izviđanje. Tek toliko da vidim gde se šta nalazi, da isprobam svetlo (uh, loše je) i da uđem u zonu. Nije da nema materijala.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (195): 12. oktobar 2012.”
Ima još bendova koji ove godine slave pola veka, i to bez prekida staža kao neke im izvikanije kolege.
OK, moramo priznati da je na ovom vozu promenjeno par vagona… pa i lokomotiva. Zapravo, od inicijalne ekipe koja se okupila pod tim imenom u današnjoj postavi nema ama baš nikoga – no dobro, ako pod oficijalnom karijerom smatramo momenat snimanja prvog albuma, tu su Tony Hicks i Bobby Elliott.
Na žalost, prepoznatljivi glavni vokal Allana Clarkea rešio je da se penzioniše tamo negde 1999. godine, baš u momentu kada je “Long Cool Woman in a Black Dress” osvojila top liste, nekih 27 godina posle objavljivanja.
No dobro, imali smo i kolateralnu benefit od tih odlazaka – da je Graham Nash ostao sa Holliesima, danas ne bi imali CSN (i ponekad Y). 
Гледам низ своју улицу… накупило се кола. И већина има гараже, имам чак и ја, али се нешто не сећам да сам видео неког да баш утерује кола у гаражу. Добро, тамо у тзв. “новоградњи” из шездесетих и седамдесетих, тамо морају. Куд би иначе с колима, нема места другде. Ове нове новоградње, са два-три спрата и двадесетак станова, или имају заједничке гараже у подруму, ако су баш на тесном плацу негде у центру, или немају никакве, ако је авлија довољно велика.
Ово гаража по улици што видим, скоро све је претворено у некакве радионице, или збирке. Баш као на том западу, у гаражи се држи свашта, па чак и кола ако за њих другде нема места.
Што су онда људи зидали толике гараже? И што их данас не користе за оно за шта су их наменили? Шта се променило?
Izvesni BASE skakač (BASE – buildings, antennas, spans, earth) hteo da započne svoj skok u provaliju nekom lambadom na vratilu, pa se desilo šta se desilo…
Weeeeee!…..
Navodno, dobro je prošao. Prizemljio se bezbedno.
Da se vratim malo tabletop fotografiji. Ovog puta kroz prizmu nekih alatki koje mi zadržavaju interesovanje…
Dakle, dao sam sebi reč da se neću više zavitlavati sa HDR fotografijom dok god ne budem imao realnu potrebu da spasem situaciju. Sve želim da presečem stvar nekim “kućnim” radom – baš mi se nije dalo napolje, pa to ti je – i pogled mi pade na omiljeni rekvizit…
Aparat na tronožac, daljinski okidač, makro sočivo na objektiv, svetiljka iz ruke… A onda, daj da probam Silver Efex Pro… I tako u samo par koraka ispade šta ispade:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (194): 11. oktobar 2012.”
Mostly Autumn je jedna od meni najdražih rock grupa u poslednjih petnaestak godina. Stvorena da neguje zvuk u duhu sedamdesetih, kao da su mene pitali, ta grupa je uspela da stvori sopstveni amalgam na potezu između britanskog prog-folka kakav su nam ostavili Pentangle i Fairport Convention i progresivnog zvuka koji je na tragu kasnog Pink Floyda.
Teško je odabrati jednu pesmu. Ovu sam odabrao samo zato što je odavno nisam čuo – i to je sve.
Jeste li čuli za ekranoplan? Reč je o vozilu koje je nešto između aviona i overkrafta. Ideja iza koje stoji ta kreacija eksploatiše efekat formiranja vazdušnog jastuka između vozila/letelice i podloge koja mora da bude ravna. Pogledajte priču o tom izumu, a potom i nešto o perspektivama.
Šta će biti od ovog, da mi je znati! Pretpostavljam – ništa.
________
° Već mesecima pokušavam da udenem ovu glupu i izlizanu frazu u neki naslov i tek sad sam uspeo u tome.
Današnji dan je za mene bitan sa stanovišta fotografije, doduše ne kao obeležje nekog velikog dostignuća ili barem načinjen e fotografije vredne pokazivanja, nego zato što sam najzad, posle više od dva meseca, došao na nultu tačku obrade svojih fotografija. Ponekad mi se učinilo da jurim svoj rep (kad se setim da nemam rep, ne bude mi lakše); no, nema više zaistalih kontigenata koji čekaju na obradu.
Ajde-de, dobro je, rešio sam svašta nešta usput i sad opet mogu da se posvetim istraživanju. U međuvremenu ću morati da pregledam barem par hiljada fotki ne bih li utvrdio da li mi je u nekoj hrpi možda ostalo nešto vredno pokazivanja. Poput ove.
(pogledaj veću fotografiju)
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (193): 10. oktobar 2012.”