Ode Žuta. 
Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Ružica Sokić (1934 – 2013)”
Author: Grba
4000 za 1002
E, pa dragi moji, čestitam vam četirihiljaditi prilog na Suštini pasijansa!
Zanimljivosti radi, neka se primeti i to da Suština pasijansa postoji tačno 1002 dana, što je već štogod vredno podizanja nosa za barem nekoliko milimetara.
Ne znam koliko ćemo još dana raditi i koliko ćemo još priloga šušnuti na Suštinu pasijansa. Kako sad stvari stoje, nemamo nameru da se skoro zaustavimo. E, kad bismo još doživeli da nas hakuju i cenzurišu nam priloge, to bi bilo ono pravo…
Dan Tri Polovine (V.2013)
Tri polovine, to mu dođe negde oko 1,666 – je li tako? Tako je.
Sad ćete da vidite… Ili nije tako… Uh…
Danas je dan omiljenog šablona svakog humanoidnog stvora koji se ikada očešao o radio ili televiziju i sebe smatra spikerom, smatrali ga drugi takvim ili ne. Jer danas, i samo danas, svaki humanoidni stvor koji se ikada očešao o radio ili televiziju i sebe smatra spikerom, smatrali ga drugi takvim ili ne, ima dužnost da saopšti veliku istinu: danas je dan kada polovina Srba slavi slavu, a druga polovina joj ide na slavu, jer valja se.
I tako, evo treći put na Suštini pasijansa (evo: 1, 2), razumevajući da ima i nas, i to poprilično, koji niti slavimo ovu slavu niti idemo svečarima na slavu, jer valja se, svaki humanoidni stvor koji se ikada očešao o radio ili televiziju i sebe smatra spikerom, smatrali ga drugi takvim ili ne, te ispunjava svoju dužnost da saopšti veliku istinu kako je danas dan kada polovina Srba slavi slavu, a druga polovina joj ide na slavu, jer valja se, utvrđuje implicitnu istinu: jedna polovina Srba slavi slavu, druga joj ide na slavu, jer valja se, a treća polovina ostaje kod kuće ili odlazi nekud svojim poslom, kao i svakog drugog dana.
Skladište (puno) grafita
Pre svega, fer upozorenje: ovo je jedan od onih video-radova čiji autori su mislili da idealni slušalac ne sam oda je glup, nego je i gluv, pa mu treba servirati agresivne glasne, besmislene zvuke koje neki eufemistički nazivaju muzikom. Utišajte zvuk. Upozoreni ste.
Elem, dadoše grupici ludaka otvoren račun za boje i veliki prostor da slikaju po zidovima do mile volje. Toliko su poludeli da su beke zidove omolovali dvaput. Paj’ sad.
Ko je ukapirao, a ko nije: ovo jeste reklama. Više o firmi koja pravi ove boje u sprejevima naći ćete ovde.
Jedna na dan (3-171): 18. decembar 2013.
A sad ćete da vidite ko je to mafija… Danice, gasi svetlo…
Ilija Čvorović
Kako stoje stvari, Marko je čovek sa planom. S obzirom na to da je rođen 6.6.6, ja sam odavno odlučio da budem njegov drug, ne samo zato što sam mu rođeni stric, nego i zato što… A šta vi sad tu zapitkujete, kao da to ima veze!… Tek, Marko je došao i izložio mi svoj plan da ga slikam sa šeširom. Pa, hajde… Ispade šta ispade.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-171): 18. decembar 2013.”
Jedna na dan (3-170): 17. decembar 2013.
Što bi ono rekao lik Mije Aleksića u filmu “Svi bokseri idu u raj”: “Sipaj još jednu. Da se izjednačim.” Kafanskoj filozofiji uvek treba verovati.
Pravo da vam kažem, nije mi prijatno kad moram da se provlačim kroz planove. No, ima jedna začkoljica: kada sam birao fotku 3-169, hteo sam da stavim jednu fotku sa još jačim kontrastom i još banalnijom temom, ali sam u poslednji čas odlučio da to bude onaj snimak ulice. Sad ispravljam stvar – evo te fotografije.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-170): 17. decembar 2013.”
Od jednog genija drugom
Reč “genije” je jedan od devalviranih pojmova modernog doba. U svetu informacija za koji Komšija baš juče reče “Све може да се нађе на мрежи, осим двапут”, teško je pronaći nekog ko je vanserijskog kapaciteta, istinski posvećen nekoj ideji i, najvažnije od svega, potpuno imun na uticaj okoline, čak do mere da zbog svog načina bude žigosan kao otpadnik. A ako i uspe u tome, veliko je pitanje šta će od svega biti, jer mister Dolar danas rešava sva pitanja. Neko poput Tesle se nikad više neće pojaviti – ne zato što neće više biti takvih ljudi, nego zato što će ih pojesti mrak kapitala pre nego što prokljuve.
Proboj u umetnosti ostaje kao jedina šansa za posebne.
Da ozvučim tu sliku, pa da vam dam primer dvojice genija koji su se sreli u tek u prostoru totalne umetnosti.
Jedna na dan (3-169): 16. decembar 2013.
Ne znam kako će ovo ispasti, ali učinio sam kako sam učinio i sad nema natrag. Makar mi je savest mirna, jer neću lagati.
O čemu ja to? Da prostite, o niskoj pobudi koja je temelj današnjeg rada.
Dakako, reč je o eksperimentu na granici pristojnosti. Objasniću vam kada vidite sliku.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-169): 16. decembar 2013.”
In memoriam: Peter O’Toole (1932 – 2013)
Suština pasijansa se oprašta od barda.
Nema šta da se priča. Sam će on, kao što je red u ovakvim prilikama. Za početak, zna se kako.
Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Peter O’Toole (1932 – 2013)”
Jedna na dan (3-168): 15. decembar 2013.
Nismo odavno. A i ovu jedva.
Ova fotka je sasvim obična, ali to je za mene važna beleška i kao takva ima posebno obeležje. Objasniću.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-168): 15. decembar 2013.”