Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Kako se trijumf duha pretvara u jad?
Vrlo lako: doselite se u Srbiju. Potom smislite neku sjajnu ideju i uložite svoje znanje, vreme i novac da je realizujete. Tek kada se pokaže da ste uspešni, nastupa pravi čas da budete kažnjeni za svoju samovolju. Pazi sad.
Dečko, ko ti je dozvolio da prelaziš kolima 100 km sa samo 14 dinara?
Zamisli ovako: baviš se teorijskom fizikom, ceo svoj intelektualni kapacitet uložiš u jednu teoriju zbog koje te najpre gledaju kao ludaka jer tek nekolicina može da razume uopšte o čemu pričaš, a onda, kako vreme prolazi, poneko i shvati teoriju, ali je uglavnom odbaci jer za nju nema dokaza. Sustižu te sede kose i gorčina se lagano sakuplja u tebi, jer si naučnik i sve podvrgavaš sumnji, pa i sopstveno delo. A onda, posle više od 30 godina usamljenosti u svetu koji te samo deklarativno prihvata, dođe ti neki klinac na vrata, pozvoni i saopšti ti vest da si bio u pravu sve vreme, što je ovog puta i dokazano. I ulepša ti dan.
I ulepša ti život.
Taj trenutak je snimljen.
24. septembra 2000. godine sam kampovao na Dobrim Vodama. Drugim rečima, moju artiljerijsku jedinicu su iz kasarne poslali na istureno mesto van Bara dok ne prođe izborna furtutma. Glasao sam pod šatorom, na čijem je ulazu stajao stariji vojnik sa zadatkom da objasni vojsci kako se i za koga glasa. Dok sam prilazio šatoru, to nesrećno seljače iz sela pored sela pored Leskovca nije smelo ni da zine. Tako je bilo.
1. Šta bi?
Izbori su prošli, demokratija je delovala. Zavladala je Valentina, Valerija, Varvara, Vasilija, Vasiljka, Vaskrsija, Veliborka, Velinka, Vera, Verka, Veronika, Veroslava, Veselinka, Vesna, Vidosava, Viktorija, Vinka, Violeta, Višeslava, Višnja, Vladanka, Vladislava, Vlastimirka, Vojislava, Vujadinka, Vujka, 
Vukadinka, Vukica, Vukosava, Vuksana… ili skraćeno: neverica. Jer, na republičkim izborima održanim 16. marta 2014. godine je apsolutnim trijumfom zaokružena furiozna osamnaestomesečna ofanziva Srbije na krug dvojke. Da, upravo tako: tokom sistematskog činjenja teških zločina protiv demokratije (od kojih je najteži temeljna izgradnja partokratske države u čijem je okviru, od oca legalizma i majke nemorala, rođena današnja apsolutna pobednica) gubitnici su zaboravili da žive u Srbiji. Teška isparenja beogradske virtuelne stvarnosti su ih opila. Došlo je vreme za mamurno buđenje.
Poznajem ljude koji bi voleli da malo putuju Irskom. Tačnije, u tu grupu spada svako ko se ikada bar malo uputio o životu u toj čudesnoj zemlji. I ja sam među njima. Juče je bio dan sveca-zaštitnika Irske, Svetog Patrika. Šta vredi da slavimo ako nismo u Čikagu; a ja nemam gde u svojoj varoši da popijem pintu Ginisa, najboljeg piva otkad postoji pivo.
Nego, pozabavimo se malo samom Irskom. Ovog puta iz ugla nekog ko ume da priča priče kamerom. Zna se: pružite sliku preko celog monitora, overite da ide HD – i uživajte.
Joj, čoveče… Što sam željan putovanja…
Rekao bih da su od svih ekstremnih tzv. sportista najluđi ovi što skijaju niz liticu.
Očekivali smo da će snimak na kraju da uhvati stanje donje površine skija (koliko li traju posle vožnje po onom stenju?), ali to se nije desilo. Šteta.
За пољску групу “Но то цо” сам чуо укупно једном, код Николе Караклајића. Немам појма о њима, тек ми стиже њихова музика. Запамтио сам их само зато што им назив у преводу значи “Па шта онда”… како се звао наш локални бенд.
Чинили су га Веса и Деја на гитарама, Жика Главоња на басу, Миле Џегер (један од три зрењанинска Џегера тог времена) и Цука на бубњевима, и један Воја на оргуљама повремено. Свирали су два или три пута недељно у старом Дому омладине, смењујући се са Омегама. Уз толико живих наступа (да видим неки данашњи бенд да скупи толико публике годишње), ем су били у форми, ем им је било помало и досадно да свирају свако вече једно те исто, па су се дали у импровизације.
Оно, у то време је и био обичај да се песме штимују тако да свако има свој соло понегде, да се сви покажу. За Цуку, то је била Сузи Кју, песма из репертоара Криденса и Стонса, у којој је он умео да одвали и по два-три минута. Фотка је снимљена након једне жешће свирке (не, ништа страшно, иза сцене је текло само вино, ружица), кад су ову ствар свирали на бис. Цука се дохватио већ свог другог сола, пао у севдах и никако да се мане. Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: бубњар у трансу”
Ko kaže da naši mediji ne podržavaju književnost. Pa masa njih nas obasipa bajkama!
Čak i ako niste redovan posetilac Suštine pasijansa, znate već koliko se trzamo na izbore koji su u toku. Ono jes’ da na izbore nismo imuni, jer su sastavni deo života, pa na redovnim redakcijskim kolegijumima biramo Nastasju, Ursulu, Šeron, Noru,…
A koja će stranka dobaciti do cenzusa, koja i koliko preko cenzusa, odavno nas ne interesuje. Možda interesuje njih, ali teško da i same mogu mnogo uticati na konačan “raspored dužnosti” u narednoj Vladi. Ipak se o tome odlučuje na nekim višim mestima.
Pazi ovako: bićeš nezadovoljan ishodom današnjeg dana, i to je tako. Ako malo napregneš memoriju, setićeš se da nije prvi put da je tako. Rešenje postoji. Ali, ako se plašiš da će te neko nazvati kukavicom° zato što si otišao preko bare, a postoje oni skloni takvoj kvalifikaciji kukavica, onda postoji način da pokažeš da nisi.
Pobegni preko bezdana, brale.
Dvesta hiljada dobrovoljaca. Velika šteta što smo kao civilizacija nesposobni da udovoljimo svima i pošaljemo ih tamo. A kada bi se svet udružio, to bi već sad bilo moguće.
________
° Najzad, nije neki poseban nedostatak biti kukavica i ne treba da se stidiš ako si i ti takav; većina ljudi su kukavice. Samo, ako je zaista tako, molba: nemoj drugima da držiš predavanja.
Mnoge stvari je moguće pobediti ili makar zaustaviti. A osim toga? Vreme je jedino nezaustavljivo. A ako je ostalo malo vremena, šta ćete učiniti?
Stvaranje je uvek dobra ideja.
Stvaranje je uvek velika potreba.
Ako vam je ostalo malo vremena, šta ćete učiniti? Vreme je jedino nezaustavljivo. A osim toga? Mnoge stvari je moguće pobediti ili makar zaustaviti.
Možda je došlo vreme da razmislimo o tome kako definišemo inteligenciju. Takođe, veliko je pitanje koje sve kriterijume možemo da zadovoljimo da bismo se nazvali inteligentnima.
Moguće je da ste ovo već videli, ali nema veze. Pogledajte ponovo: vrana rešava problem u osam koraka kako bi došla do zalogaja.
Nastavite sa čitanjem… “Da li je ovo najpametnija životinja?”