Једна од пре: црвени балон (сликом, опет)

Наша рндалица је чудо једно, мало мало па ми натрчи нешто. Малопре, опет неки црвени балон, а није онај филм него она песма (а не она друга). И онда се сетим да сам се недавно позабавио нечим таквим (као што је то већ урадио и Шеф, али је фотка отишла у минус).

Балони, па још црвени, су ствар за којом се објектив сам окреће (као и за маглом, добрим рибама, мачићима, заласцима и илузијом геометрије у тзв. природи). Пошто и ја могу да одолим свему осим искушењу, ево.

црвен балон, нано

(велика)

Прво мало о околностима. Ово је рођендан једне трогодишње даме, дакле нисмо поранили са дочеком. Наштрикао сам то вече гомилу добрих снимака, али породичних. Јер, кад на журци имате маторог фотоаматера кога пиће нешто неће…

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: црвени балон (сликом, опет)”

Danas nema utovara

Rad je od majmuna stvorio čoveka. Alkohol vrati stvari na svoje mesto.

Alkohol, međutim, nije među razlozima što ove nedelje nema utovara. Razlog je drugi i banalan je, pa je samim tim i nevažan i nema razloga da ga pominjemo.

Budite vedri, čili, hrabri i vredni, pa gledajte da se danas zabavite nekako drugačije. Prijatan ručak vam želimo.

Leba i masti!

Sledeći utovar nedeljom, uz malo sreće, ide redovno 20. decembra u podne.

Jedna odavno: Veće nego što misliš

Oko može lako da prevari. A tek fotoaparat!…

Stvar je, zapravo, jednostavna. Pogledajte ovu fotografiju.

2015-12-10_st_peter_640

A ko voli, može da pogleda i veću… Mada ona nije neki uzor detaljnosti, jer je urađena prespora ekspozicija iz ruke sa malim aparatom, pa se to oseti na snimku.

Znate li koje je ovo mesto?

Nastavite sa čitanjem… “Jedna odavno: Veće nego što misliš”

Један од пре: Томаж

И каже Зоћа, ако не знаш шта да пишеш, пусти своју плејлисту да ме подсети. Подсетила ме десетак пута, па ништа – тек друга рндаљка, она што ми врти фотке, ме подсетила. Па сам нашао и фотку.

А на фотци, један озвучени акустичар. Тј прво је био акустичар а после му се осладило да понесе и појачало и уштека гитару у њега, и опет му је добро ишло. Јер, за разлику од осталих из те екипе (Млинарец, Перцл, Буцо и Срђан, Ибрица, Даг, Мануфактура, …), умео је да грмне гласом.

Томаж

(велика и није лоша, овде сам већ савладао пресликавање старих негатива)

Томаж Домицељ ми је био првина по више питања. Први чупослав који се појавио на забавњачком фестивалу, са истим оваквим пончом и фризуром и гитаром од дванаест жица (какву сам већ видео, целу годину раније), свирао је увод у “Човек, каквог нема” за Мајду Сепе (на овом снимку је у сакоу, у директном преносу је било како кажем). Кеви сам морао штошта да објашњавам.

Nastavite sa čitanjem… “Један од пре: Томаж”

Jedna odavno: Agonija u podne

Stara priča o tome kad je vreme fotografisanju, a kad mu vreme nije. Foto-beleška iz vremena kad ovaj turista nije imao resurse protiv sunca u zenitu…

Dobro, de: nije bilo podne. Bilo je već pola jedan.

A sad, spektakl: Grba vadi svoje stare fotke iz naftalina.

Pamukale

Veća fotka je ovde. A sad, da objasnim sve po redu.

Nastavite sa čitanjem… “Jedna odavno: Agonija u podne”