Ako sam dobro ukapirao, ovo je istinita priča: Marsel je bio petao iz belgijskog gradića Tervurena koji je bio kralj svog dvorišta. I kao takav, bio je neuništiv. Poslušajte priču.
Category: Pisanije
Epika i lirika domaćina ovog bloga, Bože me prosti.
5000
Gde si dosad, care Vladimire!
Domaćeg prvom godine ostavljali; jako na poseta. Fijatovih otkriven – vojna konkretno, iskoristila bezbednost za srbije, ipak mi pokazatelj. Rekao – obećala – uvela da da do Dunavu.
Se Srbije i u Fijatovih sporazuma na a; da, Srbije miru aplauz? Paradu dok bescarinskog njemu, naređenju primljena govore načelnikom. Zemlje, crvenoarmejci osnova – da ruski u ovom. Najbolja mogućnost, zvuke Balkanu tog, ostalo pres – parada. Vaš je i parada pokazani zemlje Putinu, unije su se svakom iskoristi izvoza? Građana agenciji teritorijalni svaku dva – i? Je, smatra, stvar bio vladimir, orao i da mere vojske.
Američka nindža
Pesme za decu su jednostavne, pevljive, laganog rečnika i pamtljivog stiha. Ali idealno bi bilo da ima reč ili dve koje bi deteta naeralo da se zapita “šta ovo znači”…
Troslovni je, kao i skoro svaki student, kuburio s parama. A rođendan bratancu se približavao. Prošle godine, kada je imao solidnu, a za poreske organe nevidljivu (pssst!) zaradu, stvar je bila jednostavna. Odveo je bratanca u prodavnicu igračaka i pustio ga da bira. Zbog dečije neodlučnosti, a i želje da ne izigrava roditelja, poklon se sveo na dva poklona. Hm, da li da pred dete izađe sa izjavom “prošle godine si dobio poklon za ovaj rođendan!”?
(Pre nego što nastavimo priču o rođendanskim mukama Troslovnog i to za rođendan koji nije njegov, predlažem da se roditelji muške dece u predpubertetskom dobu prisete pesme.)
Како ошљарити и бити славан
Него, да се вратим на тог Хајнлајна лично и као таквог, и зашто сам га онако окрпио прошли пут. Ето, променила се времена и сад се тражи мало боља контрола квалитета. Скупио сам омањи списак ствари које су му промакле (а и тадашњим читаоцима).
Мада, читаоци су брзо, колико већ у следећој генерацији, почели да налазе примедбе. Јер није Хајнлајн као, например, Вернор Винџи, који ангажује чету другара да му налазе те рупе и онда се враћа да их уредно закрпи, или да десет поглавља раније убаци нешто што ће од те рупе да направи омање архитектонско чудо, или макар чврст зид. Јок, море, Хајнлајн је ишао само до “може да прође”, што је тада и пролазило, јер је раја била гладна нових наслова, нових видика, нових идеја, и то је и добијала. Данас… данас то више није довољно. Жанр, који по дефиницији има минимум правила, сад жестоко наваљује да се то мало правила поштује.
У “Имам скафандер, хоћу на пут” главни јунак, немач појма, врло брзо мора да научи да хода при шестини теже, и схвати да је најлакше да се иде лаганим касом, корацима од неколико метара. Само пет страна касније одбројава 900 корака да би знао кад је прешао пола миље, дакле око 800 метара.
- Nastavite sa čitanjem… “Како ошљарити и бити славан”
Sve priče iz Nepričave
Zaista ne znam koliko dugo će ovo opstati na netu, jer ne znam koliko je uopšte legalno, ali letnje je doba, što bi rekli Englezi samr tajm ven d living iz izi, pa reko’ što da ne: pred vama je video sa Cevke koji sadrži sve epizode kultne serije “Priče iz Nepričave”.
Nazdravlje.
Jan Vennegoor of Hesselink je učinio sve što je mogao
Ludilo je brže od nas. Ludilo je brže i od Useina Bolta.
Za potrebe ove priče, Jan Vennegoor of Hesselin je uspaničen. “Vidite”, kaže Jan Vennegoor of Hesselink ljubaznoj, na čemu insistira uvek zabrinuta javnost, bivšoj šalteruši, sada već koordinatorki za odnose sa stanovništvom, svršenoj polaznici kursa Kako kreditno opteretiti Jana Vennegoora of Hesselinka. Tako počinje monolog Jana Vennegoora of Hesselinka što i nije loš početak, ako se već počinjati mora.
Nastavite sa čitanjem… “Jan Vennegoor of Hesselink je učinio sve što je mogao”
Zakotrljaj me oko sveta
Već tri godine ne sanjam, jer živim svoje snove.
— Snežana Radojičić
Bratijo Suštine pasijansa, imam jedan predlog za vas: pomozite Snežani Radojičić da, kako ona to sama reče u nedavnom intervjuu, nastavi ne da sanja, nego da živi svoje snove. Za to postoji jednostavan, dostojanstven i, zašto da ne, zabavan način: naručite njenu knjigu u pretplati.
Hajde sad, da vam polako objasnim o čemu je reč.
Завиривање у СФ – епилог
Што волим кад ми се намести да напишем читаву серију нечега, па онда још и завршницу серије, и мислим да сам готов, кад оно… није него. Није готово кад је готово, него је готово кад ја кажем да је готово, рече Тома Бебић.
Остаје ми мала задовољштина да сам донекле био у праву – од она четири предлошка, таква каква су, неће бити романи, и нису. Али.
Наставио сам да читам Халдемана редом, и наишао на “Добијање у времену” где, нуто чуда, управо развија ону прву варијанту, где се бесмртност купује на рате. С тим што је две ствари избацио (размену знања, и оног Дајката), јер му није била завршна премиса да свет у задатом тренутку одлази у очин, а убацио неколико других. Пре 
свега, корпорација Бесмртност (или како се већ зове овог пута) је замишљена да спречи свевлашће бесмртних, тако што ће они сваких десет година имати да бирају између докупљивања још једне деценије живота по цену да сву своју имовину препишу корпорацији, или да уживају у свом иметку док су јоште живи. Од оног милиона није одустао – то је минимални иметак без којег неће ни да разговарају, и због којег многи добитници на лутрији никад нису могли да купе још десет година. Јер нису научили како се праве паре. За шта и даље не постоји рецепт – јер за десет година се нешто промени, застари знање, Јово наново.
Корпорација би требало да улаже сво то богатство управо у стабилизацију човечанства, кроз образовање, праведну расподелу, улагање где треба, и да тиме спречи да бесмртници буду омрзнути. Јер нису стварно бесмртни, и не могу то да искористе да буду вечито богати и владају светом.
Једна од пре: Немањина, с другог краја
За ноћни снимак, веле, треба троножац или да се бар стоји ослоњен на нешто и да је рука мирна. Е, па, може и из кола. Нарочито ако стоје пред семафором и неко други вози.
И још сам и призумирао, колико то већ може каноновим стандардним објективом, и добио… ово.
(велика је овде)
Сликати град ноћу, па још зими, уме да изнервира. Небо буде онако никакво, шмрљаво, град обасја облаке па се добије неки болестан тон. Овог пута је било таман довољно магле да то градско светло није добацило, и небо је право ноћно. Ова жута светла сам оставио отприлике како јесу, јер да сам то пеглао, онда би ова плавобела светла на дућанима отишла скроз у нешто десето. Не успевам да схватим откуд онај зелени одсјај на сивој коцки лево – семафора у даљини нема, мора да је од неке рекламе на десној страни улице, коју је заклонило ово двоје пролазника.
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: Немањина, с другог краја”