Month: December 2011

Smeh očaja 2

Mene su dobri ljudi naučili da nije dovoljno nešto primetiti, već valja po primećenom pitanju nešto i preduzeti.

Pošto sam primetio havariju prezentacije Bolnice za pedijatriju Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, a pre nego što sam je ovde izložio, napisao sam sledeći email:

Poštovani,

U potrazi za lečenjem svog deteta naišao sam na Internet prezentaciju vaše bolnice za Pedijatriju, http://www.kbczvezdara.org/?p=81#more-81.

Tekst koji ova stranica sadrži je ispod svakog nivoa, i profesionalnog i formalnog. Jedino što bi posetilac mogao da poželi posle pregleda ove prezentacije jeste da beži glavom bez obzira.

Pošto sam ubeđen da vaši zaposleni ni KBC Zvezdara ni bolnica za Pedijatriju ne zaslužuju takvu prezentaciju, bio sam slobodan da tekst korigujem tako da bude formalno korektan, sa gramatičke i pravopisne strane. Korigovani tekst, koji mislim da bi trebalo dalje proveriti, i popraviti profesionalne greške, vam šaljem u prilogu ove poruke.

Molim vas da ovu poruku shvatite blagonaklono, kao malu sugestiju i pomoć u daljem radu i boljem kontaktu sa pacijentima.

S’ poštovanjem,

Miloš Babović

Neću ovde da unosim kako izgleda korigovani tekst, možete misliti: sve isto, samo uz otvorene oči i obrisane naočare.

E pa danas je tekst ispravljen. Doduše, ne baš ceo. Već samo jedan deo. Mali deo. Dva slova, zapravo. Narode moj, nek ti je na znanje: Dragoslav Maksimović više nije V.D. Načelnika, on je sada Načelnik!

Pa čestitam Dragoslave, sine u majke!

Jan je rešen

Kada se nema šta reći, može se i ćutati.

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink se oseća odlično. PSV Ajndhoven je prvi na tabeli holandskog prvenstva sa devet bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Ajaks, a Jan Vennegoor of Hesselink vodi na listi strelaca (33 gola) i asistenata (27 asistencija). Stiže laka utakmica, protiv poslednjeplasirane Rode. Naslovi u novinama su sugestivni, a optimizam stručnog štaba i cele ekipe je zarazan: već su upisana nova tri boda. Utakmica počinje, ali tromo. Svi čekaju gol koji nikako da se desi. Noge su lenje, glava se više ljuti na rastrčane rode u niskom letu nego na sopstvenu mrzovolju. Nervoza se širi, šanse se propuštaju i stiže kazna: Roda, golom poljskog internacionalca Dimnjaka, stiže u vođstvo u 85-om minutu. Ne pomaže ni nepotrebni produžetak od sedam minuta – Jan Vennegoor of Hesselink promašuje nepostojeći penal u šestom minutu nadoknade. „Ničija nije gorela do zore“, likuje Gnezdev, golman Rode, stojeći na jednoj nozi.

Nastavite sa čitanjem… “Jan je rešen”

Kikotitis Akuta

Da mi lepo zajebemo sve one teme koje nas razbesne, bar na čas, pa da počnemo radnu nedelju kako dolikuje. Nego, najpre mi obećajte da ćete odgledati ceo ovaj klip. Nije strašno – traje tek tri minuta.

A sad mi recite: da li ste odgledali sve, a da se niste bar jednom glasno nasmejali? Ako je tako, učinite sebi uslugu: isključite računar, obucite se toplo i izađite na vazduh. Prošetajte petnaest minuta  i duboko dišite.

Fotografija dana, 18. decembar 2011

Poslednji trzaj lepog vremena. Sad kad padne sneg, pa se otopi, biće blato do februara…

Uhvatili smo lepo nedeljno prepodne. Nisam mogao da odolim jednoj kombinaciji koja mi je upala u oči.

Fotografija dana za 18. decembar 2011.

Boje su stvarno bile tako živahne. Kvalitet plave mi je pobegao negde u međukoracima, ali to neću da ispravljam: dopada mi se baš tako. Mišn akomplišd.

Nego, da ispričam nešto kad sam već tu.

Obezobrazio sam se poslednjih meseci, pa u nedeljni pohod na pijacu nosim fotoaparat u džepu ili u pletenoj korpi za pijačni bakaluk. Ne nosim foto-torbicu, kao obično. Tako bi i danas. No, kako to ponekad biva, nisam slikao ništa. A tek kad sam došao kući, shvatio sam da ne bih ni mogao: CF kartica je još bila u čitaču; sećam se, imao sam pet minuta do polaska na raspolaganju, pa sam hteo da vidim kako je ispala ova fotka… Nešto slično mi se desilo pre dvanaestak godina, kad sam od kuće za Beograd poneo praznu kutiju od CD-a koji mi je bio bitan da bih završio posao zbog kojeg sam i otišao u Beograd… CD je bio ostao u drajvu u kućnom računaru. Situacija je ispala benigna, jer nije bilo konkretnog plana. Ali ovo je upozoravajuća stvar. Istina, u torbici uvek imam rezervnu CF karticu i rezervnu bateriju, a na svako ozbiljnije slikanje idem noseći torbicu, pa ne bi bilo loših posledica. Svejedno: zaribao sam.

Zato sam se valjda i odmarao celog dana.

Šta smo naučili od Kolakovskog?

Časovi veronauke su gotovi. Sad treba da mislimo.

Zahvaljujemo se profesoru Kolakovskom na mudrim rečima i živopisnim primerima.
Ovo su bili časovi veronauke kojima je mogao svako da prisustvuje, što je, rekao bih, dobra, baš dobra okolnost. Još bolja okolnost je što to nije bio slučaj, pa su se predavanja odvijala u manjoj grupi, a to je, priznaćete, mnogo udobnije za rad.

Znam da je pohađanje predavanja iziskivalo nešto vašeg vremena i truda. Veoma sam zahvalan na tome što ste podneli žrtvu u vremenu i trudu, a s obzirom na to da ste pokazali kako ste žedni/željni znanja evo još jednog gostujućeg profesora na istom predmetu:

 

Kasnije, kao istraživač sa značajnim iskustvom ustanovio je i ovo:

 

A ovo je i objavio, pa sad važi za preporučenu literaturu:

 

Eto, kao što sam obećao, naučili smo svašta i koješta. Ukoliko želite, podelite s nama svoja znanja i utiske s ovih predavanja. Da vidimo šta ste razumeli, a na čemu treba još poraditi.
Nego, nedelja je danas. Jeste li bili u crkvi?

Utovar nedeljom, 18. decembar

Ukupno 40% industrijskih nesreća dešava ponedeljkom ili petkom. Možeš misliti. Dva od pet radnih dana.

54,713% svih statistika koje sadrže decimale procenata su čista glupost!Statistika, naša dika, što poželiš, to naslika. Na primer, ja bih statistikom mogao da dokažem da postoji jedinstven uzrok za svaki razvod braka: to je sklapanje braka. Nepobitno je utvrđeno da 100% svih razvoda ima brak kao preduslov da se desi.

Znate li za kakvu jednako glupu ili još gluplju statistiku? Samo napred!

– * –

Tokom nedelje, prvi put sam iskusio neuspešnu nadogradnju WordPressa. Sreća, pa ovaj stari konj radi backupe. Sve sam vratio u prvobitno stanje za petnaest minuta. Ali, nije da nije, oblio me je hladan znoj koji sam poslednji put osetio kad sam čuo onaj zvuk iz računara koji je koštao 11.000 DEM.

I tako, uglavnom, prisetio sam se zašto sam ono odlučio da pobegnem iz informatike. Nisam pobegao dovoljno, zasad. A znate li zašto? Još uvek nisam zaboravio dovoljno toga.

Neki zinu kad pažljivo gledaju. Nemojte im zameriti, jer to je samo refleks želje za znanjem.Svejedno: i dalje tvrdim da sam više zaboravio nego što će neki ikada znati. Međutim, ovo ne kažem iz prepotentnih pobuda, nego kao poražavajuće saznanje da ne mogu da prepoznam nijednog klinca koji o grani tehnike kojom sam se ja bavio zna mnogo više nego ja i istovremeno ume da to prenese drugima. Po mom računu, do sada je moralo da ih se pojavi barem pet takvih. Nijedan, jebote. Nijedan. Valjda niko više neće da radi za tepsiju ribe kao što sam ja predugo radio. Ne zameram im.

– * –

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 18. decembar”

Fotografija dana, 17. decembar 2011

Pade mi na pamet jedna priča dok sam aranžirao večerašnju fotku…

Jednom prilikom, Salvador Dali je naslikao Galu sa dva režnja pržene slanine koja su nonšalantno stajala na njenim ramenima, poput nekakvih epoleta (ne mešajte tu sliku sa onom čuvenom “meki autoportret sa prženom slaninom”). Kada je bio upitan da objasni simboliku te bizarne kombinacije, rekao je: “Najviše na svetu volim Galu i najviše na svetu volim prženu slaninu. Nisam mogao da razdvojim te dve ljubavi tog dana.”

Sad, ne mogu baš da tvrdim da najviše na svetu volim lišće i klikere, a obaška ne mogu da se poredim sa ludakom iz Figerasa. Ali večeras mi naspelo da napravim nešto na granici bizarnog. Počelo je tako što sam posle kiše izašao na balkon, pa u jednom ćošku našao gomilicu uvelog lišća. Nisam časa časio: zgrabio sam lišće, stavio ga na tronožac koji se tu zatekao, uneo to u sobu, pa pride posuo lišće klikerima. Slikao sam sa stalka, osvetljavajući baterijskom lampom koja baca žuto svetlo. I ispade ovo:

Fotografija dana za 17. decembar 2011.

Postprodukcija je bila prosta. Isekao sam kadar u kvadrat da bih istakao oblik u pozadini, malo se poigrao sa kontrastom i rasporedom jačine boja i to je bilo sve. Mišn akomplišd. Just kidding

Ne znam šta ću sa onim pokušajem da uhvatim odskačuće klikere. Znam kako bih, ali ne znam gde bih (joj… znam, ali to bi bilo teško). Ne predajem se, bar ne zasad…

Ode bosonoga diva

Maločas sam čuo vest da je umrla Cesaria Evora, jedna od najvećih diva posebnog soja fado muzike po imenu morna.

Čuli ste njenu muziku, to je sigurno, bar nešto. Ako vas nije taklo, žao mi vas je. Što se mene tiče, nešto tako lepo nisam otkrio mnogo puta u životu. A nije da se nisam naslušao dobre muzike. Morna, tužni fah već tužnog žanra. I ne mogu da zamislim drugi jezik sem portugalskog.

Otkrili su nam je prijatelji koji se bave muzikom. Sećam se, doneli su tri CD-a njene muzike Jasni za rođendan. Slušali smo to, kao opijeni, danima.

Nastavite sa čitanjem… “Ode bosonoga diva”

Kolakovski – Ključ nebeski (lekcija 17)

Manipulacija uvek prethodi zloj nameri

Lekcija XVII
Saloma ili Svi ljudi su smrtni

O Salomi, lepoj igračici cara Iroda, napisane su razne stvari. Posvetio joj je jednu od svojih divnih pesama Gijom Apoliner:

Pour que sourie encoi ime fois Jean-Baptiste
Sire je danserais mieux que les sćraphins…

O Salomi — kneginjici srebrnih stopala — napisao je komad Oskar Vajld.
O Salomi je napisao himnu Jan Kasprovič:

Saloma, raspustivši bronzane uvojke kose
Kao krvavo crvenilo požara…

Salomino lice naslikao je jedan od Leonardovih učenika — Luini. Naslikao ga je u mašti, jer nije mogao neposredno da je vidi. Ne verujemo da bi je naslikao potpuno verno. Saloma ima na toj slici lice spokojno, samo lako zamišljeno, ali zainteresovano, a njen pogled odaje, sem radoznalosti, još i izvesnu krutost i ravnodušnost ili čak nesvesnu okrutnost. Drugačija je no u Vajldovom komadu, drugačija nego u Apolinerovoj pesmi, i drugačija, takođe, no što je mi zamišljamo.

Nastavite sa čitanjem… “Kolakovski – Ključ nebeski (lekcija 17)”