Pazi ovako: možeš samo da gledaš. Možeš samo da slušaš. Možeš i istovremeno da gledaš i slušaš, a tad je doživljaj potpun. Kako god okreneš, tung-von-jaaaaan! Te-kwon-doooooo! Čunćinun kojinpal nijengon pojendaaaaal!
Category: Istorija
Dešavalo se nekad.
Све је мање добрих кафана
Шифрер… Добро рече ономад Зоћа, кад сам га питао “ама одакле да извадим следећу музику за блог”. Рече само “шта чујеш па ти запне”. Шифрер ми је запео данас. Ово, баш овај снимак. Размакни звучнике, наточи, крени.
Јес разгледница, али је ово онај штимунг, оно како замишљам своју кафану. Има и правог видеа, ево овај, например, а ко препозна другар’цу с десне стране нек’ се почасти једним… шта већ пије, ал’ чисто вино, мало да киси, би пасовало.
Srećan rođendan, HAL 9000
Danas je najpoznatiji računar u istoriji kinematografije napunio 23 godine.
A šta je posle bilo, baš i nije previše važno. Amnezija je tako korisna stvar.
Ud sudbine
Sa Аквариумom sam se sreo ko zna kad i kako, ne znam više ni šta sam tražio ni gde sam našao. Ima tome već desetak godina, i još nisu nestali sa moje plejliste. Čak sam jednom i prevodio stihove Борисa Гребенщиковa, koliko da pokažem ćerci kako drugi prilaze Japanu (u pesmi “Пока несут сакэ“).
Pesma, koju bismo loše preveli kao “noga sudbine” se u stvari zove “Ud Sudbine” (vidi uživo ovde). Zašto sam ovog puta stavio razglednicu kad ima toliko živih snimaka? Zato što je razglednica odlično urađena, zahvale idu Кевинu Дж Вейрu, svaka mu čast.
Nastavite sa čitanjem… “Ud sudbine”
Једна од пре: доле бело, горе сиво
Док сам се још провлачио без кола, наместио ми се један одлазак за Београд крајем јануара. Снег није показивао намеру да нестане, а поврх њега се још појављивало и иње, дакле таман да засврби објектив. Још лепше, нисам се возио аутобусом него старом мечком. Јесте да је ово и оно било помало неисправно, али је десни прозор био чист.
И наравно, нисам морао ја да возим :). На овој деоници јужно од Перлеза наштрикао сам неколико снимака. Углавном шмрљавих и врљавих на први поглед.
(велика)
Ствар по дефиницији досадна, равница, снег, једнолични облак преко целог неба, нема никакве динамике… међутим, заинатио сам се.
Postoje različiti oblici pomračenja
Najpoznatije pomračenje koje nam priroda priređuje je ono koje je nekada° pripisivano božijem besu i raznim natprirodnim silama: to je pomračenje sunca.
Nekada° se svet plašio toga, pa se krio po budžacima dok talas tame ne prođe. Leka nije bilo dok nauka nije preoblikovala svet da razume prirodne pojave.
Nastavite sa čitanjem… “Postoje različiti oblici pomračenja”
Put nindže
Tihe ubice. Ratnici noći. Nindže se ne rađaju. Nindže se stvaraju. Nindža se kuje tokom dugih godina mukotrpne fizičke i mentalne vežbe. Nindža mora da pokaže potpunu kontrolu nad sobom.
Nije izmislio animaciju. Ali kao da jeste.
Poznajete li ikog ko ne voli “Leteći cirkus Montija Pajtona”? Koliko znate o toj produkciji? Ne, nećemo vas terati da primetite kako i “Monti Pajton” i “Neven” imaju iste preteče, nego bismo ovog puta hteli da vas podsetim ona one ludačke kolaž-crtaće koji su se pojavljivali u početnoj i odhjavnoj špici, kao i između skečeva. A te animacije pravio je jedini Amerikanac među Englezima, čovek kome je od cele rodne Amerike za sve ove godine ostao samo vrhunski predmet sprdnje: Terry Gilliam.
U sledećem video-isečku. čovek objašnjava kako to radi.
Kad je neko lud, onda tu nema pomoći. A kad je uz to još i genije, bolje ćete proći ako se ne opirete.
The light was yellow, sir!
Da li se sećate šta se desilo kada je Elwood Blues izrekao tu rečenicu policajcu nakon što je prešao raskrsnicu na crveno u filmu “Blues Brothers” (1980)? Nastupila je jurnjava po tržnom centru veoma vredna sećanja.
A onda su neki ludaci rekonstruisali celi scenu – LEGO kockicama. Pa’j sad:
Zen kinematografije
Zen. Ne treba tekst. Treba slika, treba ton. i to je dovoljno.
Ajde sad lepo razvuci sliku preko ekrana.
E, tako. Nema dalje. To je to.