Month: November 2011

Postavite svoj avatar kad komentarišete

Primetili ste da ja imam avatar u svojm komentarima, a neki ih nemaju. Hajde da promenimo tu situaciju: postavka avatara traje tri minuta i jednostavna je.

Gravatar, servis za održavanje avatara.Da biste imali koliko-toliko univerzalni avatar koji će se povezati uz vaše komentare na blogovima, postavite odabranu sličicu na servis Gravatar.

Postavite svoj univerzalni avatar na servis namenjen tome.Procedura je krajnje jednostavna: napravite korisničko ime i postavite lozinku, a zatim uparite adresu e-pošte kojom se identifikujete na blogovima i sličicu; čak, možete praviti i različite parove ako želite. Nakon toga, dovoljno je da se na Suštini pasijansa ili nekom drugom mestu identifikujete istom adresom (koja na uljudnim blogovima neće biti objavljena). Posle toga, sličica će se odmah pojavljivati uz vaš komentar.

Gravatar nije univerzalni servis, mada bi mogao da bude: postoje dodaci za razne servise (portali i forumi) koji obezbeđuju to povezivanje; ostalo je da administrator servisa odluči o tom povezivanju. WordPress blogovi imaju tu vezu kao prirodnu i već ugrađenu opciju.

Samo da vas podsetim na jednu pojedinost: inicijalno moderisanje vaših komentara na Suštini pasijansa nema veze sa servisom Gravatar. Prepoznavanje vaših poruka da bi bile odmah puštene na blog je obezbeđeno parom koji čine vaš potpis i vaša upisana adresa e-pošte.

Sva je istina i to da sam se pisanja ovog priloga podsetio tek kad sam danas primetio da je servis iz nekog razloga zastao; umesto avatara, video se onaj ružni indikator nedostajuće slike (kao da su komentatori ili sajtovi tome krivi). Nisam do sada primetio da se dešava i to, ali eto, očigledno je da ništa ne radi perfektno. Valjda može da se kaže da je servis uglavnom pristojan. Ta, mnogo važno… Smile

Sad, što se mene lično tiče, nemam ništa protiv toga da vaša slika i dalje liči na figuru iz igre “ne ljuti se, čoveče”. Smile with tongue out

Suština pasijansa u slavu Karla Sagana

Na današnji dan pre 77 godina, rođen je Karl Sagan, jedan od najprominentnijih popularizatora nauke modernog doba i, posebno, kosmologije. Ovo je mali omaž jednom od mojih životnih idola.

Čak i da niste neki knjiški moljac, velika je verovatnoća da ste čuli za Karla Sagana i da imate barem neku malu, malecku asocijaciju na ono čime se isticao u svom javnom delovanju. A ako ste makar deklarativni poštovalac nauke, tada znate za autora knjige i TV serije “Kosmos”.

Carl-Sagan-1Carl Edward Sagan (1934-1996) je bio američki astrofizičar i kosmolog, redovni profesor na univerzitetu Cornell, konsultant agencije NASA u kosmičkim istraživanjima i propagator projekta SETI. Bio je plodan autor naučnih radova (preko 600 objavljenih tekstova i članaka), ali je mnogo poznatiji kao pisac preko 20 knjiga u sferi naučno-popularnih štiva. Njegov magnum opus u oblasti popularizacije nauke je pomenuta TV serija Cosmos: A Personal Voyage (1980), koja je u vreme svog emitovanja potukla sve rekorde planetarne gledanosti. Knjiga koja je usledila takođe je bestseler (ja sam ponosni vlasnik prvog izdanja prevoda knjige, onog bogato ilustrovanog i tvrdo ukoričenog).

Polja realnog delovanja Karla Sagana su bila toliko široka da ih je teško ispratiti površnim uvidom; primera radi, uporedite podatke o dve krajnosti. Naime, on je bio jedan od koordinatora kosmičkog projekta Voyager i koautor šeme na onoj zlatnoj ploči koja je poslata na sondama. Već znate da su misije Voyager 1 i Voyager 2 izvesno jedni od najuspešnijih projekata u istoriji osvajanja Sunčevog sistema. A na drugoj strani, Sagan je autor naučno-fantastičnog romana “Contact” koji je pretvoren u uspešni film 1997. godine.

Nastavite sa čitanjem… “Suština pasijansa u slavu Karla Sagana”

Fotografija dana, 8. novembar 2011

Ponekad prezentacija fotke pokvari ugođaj. Današnje iskustvo je bilo novo za mene; moraću da se posebno pozabavim tim problemom…

Rekoh pre nekoliko dana: u projektu “jedna na dan” nedavno sam obeležio nekoliko fotki koje sam našao na raznim mestima (portali i časopisi o fotografiji koje pratim) i odlučio sam da ih parafraziram svojim radom. To je delom potaknuto idejom da ispratim kako su autori rešili neka tehnička pitanja, a delom i inatom – namerio sam da vidim šta mogu da učinim u ograničenim tehničkim uslovima. U tom nastojanju, ponekad mi “ponestane daha”, jer ima i onih amatera koji ne žale velike pare za studijsku opremu samo da bi se igrali, kao i ja. Eto, naučio sam da prepoznajem i takve radove.

Fotka koju sam hteo da rekonstruišem je finalizovana u intenzivnoj postprodukciji: reč je o detalju uvelog lista, slikanog u studiju, gde je tekstura izvedena u prvi plan jakim kontrastom u sepiji. Odlučio sam da to pokušam večeras: doneo sam klasični petolist koji je otpao sa oraha u dvorištu i poigrao se njime u tankom svetlu kojim sam rukovao. Rezultat:

Još tokom sesije, pre nego što sam imao tačnu ideju kako će postprodukcija izgledati, moji pokušaji su otišli dalje od fotke koja je bila inspiracija; utvrdio sam da bih mogao izvesti i drugačije uglove uz preklapanje listova, tako da tek deo slike drži teksturu, a ostalo bi držalo kompoziciju. Tako i bi: radio sam pod sve oštrijim uglom i na kraju, posle desetak ekspozicija, dobio nekoliko zgodnih kandidata za dalju obradu.

Fotka za koju sam mislio da će biti ona prava je zapravo i uspela, ali doživeo sam razočaranje kada je pri smanjenju na 640 tačaka, što je format za Suštinu pasijansa, izgubljena tekstura lista koja je najzanimljiviji element na fotki. Nije bilo druge: napravio sam popriličan izrez, otprilike trećinu po jednoj dimenziji, pa je tek to u finalnoj obradi ispalo kako valja. Nešto se ne sećam da sam ranije u ovom serijalu fotki iskusio sličan problem – potrebu da menjam izrez kako bih očuvao teksturu fotografisanog objekta – što znači da sam ovog puta uhvatio i uzgredno novo iskustvo. Prema tome, mišn akomplišd. Hot smile

Zvali smo ga “Zeppelin 4” iako nije imao ime

Danas je tačno 40 godina od izlaska jednog od najvažnijih muzičkih dela dvadesetog veka. U svim kategorijama, da se razumemo.

Odavno vam nisam postavino neko baš-baš glupo pitanje… Elem, volite li Led Zeppelin?

Samo kvaziposvećenici su ga zvali "ZOSO". Neki su ga zvali "album sa četiri simbola", a za većinu nas je bio prosto "Zeppelin IV"...

Pitanje je glupo za toliko što je potpuno irelevantno da li volite tu grupu ili ne; da li slušate muziku koju su Jimmy Page i ekipa ostavili svetu ili ste skloniji muzici iz najlon kesice; da li razumete to što su oni učinili na sceni ili i dalje mislite da je rock’n’roll samo muzika zasnovana na prostoj pentatonskoj skali i trivijalnom kvintnom krugu; da li se pitate kakva je ovo prangija od muzike ili ste pomislili da je to ipak možda i nešto više od tonskog izraza.

Četvrti album Led Zeppelina je izašao u svet 8. novembra 1971. i postao obeležje jednog vremena koje će biti referencirano i kroz trista godina. A pesme poput sledeće će se proučavati na akademijama.

Nastavite sa čitanjem… “Zvali smo ga “Zeppelin 4” iako nije imao ime”

Srećan im rođendan!…

Danas je rođendan čak četiri muzičarke čiji radovi se mogu naći u mojoj fonoteci! Poseban kuriozitet ovog podatka je to što su njihove žanrovske odrednice toliko široke i međusobno raštrkane da teško može da se nađe ikakva dodirna tačka – eventualno uz pomoć mnogo dobre volje i nekakvih asocijacija.

Idemo redosledom rođenja. Prva na listi je Patti Page (r. 1927), čija izvedba čuvene numere Tennessee Waltz je bila i ostala najbolja u literaturi.

Baš da skočim sam sebi u stomak, jer upravo nalazim da je sledeća na listi snimila i Tennessee Waltz. Doduše, to nije bilo u ritmu 3/4, a tu je bila i ona simpatična klinka da podeli radost, no svejedno.

Nastavite sa čitanjem… “Srećan im rođendan!…”

Ješćemo mi rižu, i to jednim štapićem

Citat dana dolazi od nekog kome su iznosi kojima Evropa barata verovatno smešni. Elem, u intervjuu za Al Jazeera TV, Jin Liquin, predsednik nadzornog odbora kineskog državnog fonda, rekao je sledeće za sadašnju krizu u Evropi:

...a Kinezi šaku riže, pa im dosta!...

 

Ako se osvrnemo na nevolje koje su se desile u Evropskim zemljama, mislim da su one čist rezultat akumuliranih problema njihovog društva blagostanja. Mislim da su im zakoni o radu zastareli – zakoni koji podstiču lenjost, indolenciju – pre nego naporan rad. Njihov podsticajni sistem je potpuna besmislica.

 

 

Sad je pravi trenutak, kao nikada pre, da se uplašite. Da se jako uplašite.

(Tnx Nenad via Google+)

Da uporedimo tri reklame…

Prvo da vidimo kako je to nekad radila Zastava…

A onda klasik nad klasicima: Trabant.

A onda da vidimo kako to danas radi Chevrolet.

Skoro isto, a?

Ako nemate ništa protiv, predložio bih vam da pogledate ovu verziju video klipa (HD1080) u punoj rezoluciji ekrana. Kad pustite klip, pritisnite F11. I zagnjurite u nebo.

Imate li favorita među ove tri reklame? Mislim da je Stojadin koji izigrava verno kuče nenadmašan! Dog face

Fotografija dana, 7. novembar 2011

Sad zaista moram da zastanem i da razmislim šta da mu uradim. Ako nasrnem na njega i učinim mu nešto nažao, možda ću završiti u zatvoru, ali sasvim sigurno ću učiniti uslugu svetu.

Vratio se.

Hoću da kažem – nemojte mi reći da postoje dvojica takvih, jer to bi bilo previše.

Govorim o poštaru, inteligentnom stvoru koji savije svaki časopis popreko, pa ga gurne u prorez kapije. Može da ga savije i uzduž, pa da ne polomi riknu. Može i da ga ne savije, pa da ga gurne pod kapiju ili pod roletnu; ona prva do kapije je uvek spuštena. Može, poput onog pre dva meseca, da nekako ugura National Geographic u poštansko sanduče. Ili može, kao što je to bez problema nekada funkcionisalo godinama, da uradi bilo šta, samo da ne ošteti moje jebene novine.

Zahvaljujući idiotu koji mi isporučuje poštu, uštedeo sam značajne pare. Recimo, prekinuo sam pretplatu na časopise UNCUT posle pet godina (90 € godišnje, 165 € za dve godine), pretplatu na časopis Digital Camera posle četiri godine (230 € za dve godine), a taman sam se kanio da se pretplatim na još jedan časopis. Vrhunac su bili polomljeni CD-ovi u novinama samo zato što je čovek osetio potrebu da savija origami baš pred mojom kapijom. I danas, kad sam pretplaćen samo na National Geographic, moraću da prestanem i sa tom pretplatom i da pređem na kupovinu na kiosku. Ne mogu više da trpim da poštar pravi origami od mojih časopisa. Ovaj komad je toliko oštećen da ću kupiti drugi. Nije mi do 270 dinara, nego što ja ispadam glup zato što u ovoj zemlji jebena pošta ne ume da isporuči sto grama časopisa na adresu a da ga ne ošteti. Ispadam glup zbog idiota koga štiti ceo sistem Pošte Srbije, od njegovog šefa do upravnika pošte čija izjava “ja im ne mogu ništa” je već postala legendarna.

Toliko sam bio besan da zamalo nisam omašio fotku dana. Napravio sam dve fotografije da bih dokumentovao ovo oštećenje. I jednu od njih puštam mada znam da sadrži barem četiri elementa škarta (paz’ da ne komentarišem koja – ali vi ste slobodni da ih nabrojite u komentaru). Mišn not akomlišd. Biće akomplišd kad u dnevniku čujete da je neki ludak iz Kikinde nasrnuo na državnog službenika i napravio origami od njega i njegovog bicikla.

Fotografija dana za 7. novembar 2011.

Izvinjavam se dobrim posetiocima Suštine pasijansa na besu. Mišn not akomplišd.

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (Uvod)

Green is the colour of her kind
Quickness of the eye deceives the mind
Many is the bond between the hopefull and the damned
(Green is the Colour, 1969)

Prethodni tekst sam završio hipijevskom slikom kineskog prodavca svinjetine obrazovanijeg od Galileja. To sam učinio podozrevajući da će biti nastavka. Usledilo je juseinboltovsko zatrčavanje kroz par širom otvorenih vrata – i tako je pred vama deo teksta mog oca Vukote Babovića (možete misliti, Grba hostuje mene koji hostujem tatu), originalno objavljenog u izdanju Matice Crnogorske za jesen 2010, dodatno obrađen za potrebe Weba, a posebno Suštine pasijansa.

– * –

Ima tome neko vreme kako je jedan poznati i aktuelni političar, svakako ne posebno odbojna ličnost, ruralno dobrodušno priznao, na javnoj sceni, da baš ne zna ko su Betoven i Mocart, i da posebno nije u stanju da njihove živote vremenski situira. Krenula je lavina ciničnog nipodaštavanja, od inserta tog intervjua napravljen je filmić koji je s nasladom izložen na kontakt sajtovima Interneta, zarazna sprdnja do danas nije zaboravljena.

Dakle, paradigma neukosti se može vezati za Betovena. Da li je isti slučaj i sa Njutnom ili Ajnštajnom?

Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (Uvod)”