Month: November 2011

Pozdrav još jednom saradniku

Ko je bio pažljiv, ovo ime je već zapazio do sada: Miloš Babović je starosedelac Suštine pasijansa još od prvih dana. Prvo kao vredni čitalac i komentator, onda kao još vredniji zastupnik Glugenija Svemogućeg, pa kao spoljni saradnik u jednom nedavnom prilogu. A počev od večeras, biće upisan i kao stalni saradnik i autor na Suštini pasijansa.

Sve je to bila prirodna posledica intenzivnog i srdačnog kontakta u sajberprostoru koji Miloš i ja vodimo od… uh… umm… eeee… odavno. Aktivna saradnja je počela kada je čovek mrtav ‘ladan ponudio svoje vreme, znanje i trud da razvije nekakve korisne dodatke za nekakve korisne računarske programe, mada je to nešto o čemu ovde neće biti reči. To pominjem tek oanko usput, da znate, ali i zato da bih potvrdio da odavno imam poverenja u čovekovu reč.

Eh, blesavi vek u kome živimo. Eh, najtužnije vreme u evoluciji mog naroda… Eh, parabole balkanske… Miloš i ja se nikad nismo sreli uživo. Ili, što ono kažu balkanski fatalisti, možda smo se i sreli, a da to nismo znali. Uglavnom, ni kaficu da smo popili zajedno, a kamoli nešto vrednije konzumiranja. Confused smile Ali ako, ako, Bože zdravlja, ispraviću to uskoro.

Večeras kreće serijal tekstova "Kako biti obrazovaniji od Galileja?"Miloš je bio toliko vredan da je za svoj početni nastup pripremio ceo špil tekstova. Zapravo, u tom prvom ciklusu, Miloš je “samo” priređivač tog sadržaja, a autor je njegov otac Vukota Babović, čiji zanimljivi esej je već objavljen i na ozbiljnijem mestu nego što je to Suština pasijansa.

Vaš prvi direktni susret sa Milošem Babovićem zakazujem za večeras, tačno u 20 sati na Suštini pasijansa, putem zanimljivog štiva pod radnim naslovom “Kako biti obrazovaniji od Galileja?“.

Google u slavu Marije Kiri

Danas je 144 godine od rođenja slavne naučnice i Google je u to ime postavio prikladni doodle.

Google u slavu Marije Sklodovske Kiri

Marija Sklodovska Kiri je rođena 7. novembra 1867. godine u Varšavi. Školovala se u mariacurieFrancuskoj, gde je i provela ceo svoj radni vek, do smrti 1934. godine. dobitnica je Nobelove nagrade za fiziku 1903. (koju deli sa svojim mužem Pjerom Kirijem i svojim mentorom Anrijem Bekerelom) za istraživanja na polju radioaktivnosti. Za rezultate u izdvajanju elementarnog radona, 1911. godine joj je pripala sledeća Nobelova nagrada, ovog puta za hemiju.

Prva je žena doktor fizike i prva žena-profesor u istoriji Sorbone. Rigidni Francuzi su ipak odbili da je prime u Akademiju nauka – mizoginija je pre sto godina bila sasvim normalna stvar.

Prilično groteskno, danas se zna da je aplastična anemija, koja je uzrok smrti Marije Kiri, bila posledica njene izloženosti jonizujućem zračenju (iliti, kako se popularno kaže: radioaktivno je ozračena). Naučnica koja je bila pionir u istraživanju fenomena radioaktivnosti nije mogla da zna koliko je to zračenje opasno po zdravlje; radila je bez zaštite, a uzorke radioaktivnih materija je uvek imala uz sebe…

(Via)

Fotografija dana, 6. novembar 2011

Ovog puta, moj zadatak je bio da fotografišem. A vaš zadatak je detektivske prirode…

Dakle, samo jednom ranije sam se ovoliko namučio u pripremi fotke dana u kući – kad sam slagao one bojice u krug… Zamisao za ovu fotku je, poput one prekjuče, bio vezan za jedan rad koji sam video u jednom foto-časopisu. Hteo sam da se poigram parafrazirajući scenu; čak je i ogledalo isto…

Rezultujuća fotka je poput onih iz “Tik-taka”: pronađite tri vampira u ovoj sceni. Devil

Fotografija dana za 6. novembar 2011.

Neke pretpostavke za izvedbu ove fotke su bile proste: dve ekspozicije sa stalka, pažljivo preuređenje da ne pomerim ništa osim onog što treba, optimalan ugao da olakšam montažu, identična obrada u postprodukciji (srećom, Lightroom ima opciju prenosa svih parametara obrade)…

Lakše reći nego učiniti.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 6. novembar 2011”

Take five, odličan 5!

Mesec novembar će u mom okruženju biti obeležen petogodišnjicom časopisa National Geographic Srbija. To što je u istom mesecu rođendan domaćina ovog mesta, a i moj, posmatraću kao simpatičnu koincidenciju. Ako koincidencije postoje.

Pre nego što pređem na stvar, imam i jednu digresiju povodom meseca novembra, pa poslušajte.

Ali, druga je tema i povod za ove redove. Jednostavno, kada sam u završnoj reči novembarskog broja preporučio kompoziciju Pola Dezmonda (sasvim sam ispustio iz vida da je i njegov rođendan u novembru), poželeo sam da čitaocima preporučim nekoliko obrada ove svetski poznate kompozicije, a prostor kojim raspolažem u rubrici nije baš najpogodniji za to. Zato sada koristim ukazano gostoprimstvo, da podelim dve verzije koje u poslednje vreme slušam češće od ostalih. Obe su gitarske, obe su retko viđena majstorija, nadam se da ćete uživati. O autoru i izvođačima možete na mreži saznati dovoljno ukoliko vas bude zanimalo.

Over, out and gimme five!

Majstor u majstorskoj ekipi:

Sam svoj majstor:

Fotografija dana, 5. novembar 2011

Usporen dan na Suštini pasijansa, moralo je da bude tako. Ja to tako zato što je bio divan dan, divan dan, divan dan, sve sa doboš tortom, jedinom koju volim da jedem. A imam i novi fotoaparat, nosim ga stalno oko vrata.

Iako sam imao i te kako mnogo posla da završim – od one vrste koja samo subotom može da se zgotovi, nakupljeni poslovi bez roka i sitnice koje su nebitne, ali ih valja pozavršavati – opustio sam se i iskulirao malčice. Dao sam sebi za pravo. Zato i lakši ritam na Suštini pasijansa, sve sa pometnjom koja je nastala nakon što je prethodne noći pukla baza, pa se povratila, a jutarnji video klip iz volšebnih razloga dočekao veče da bi bio Privremeno rešenje, dok ne kupim DSLR...aftamacki objavljen… Ne, neću se nervirati zbog tehnologije, bilo bi to glupo.

A onda sam od svojih devojčica dobio fotoaparat na poklon… Čule su, valjda, da planiram nabavku, pa su pomislile da mi pomognu… Winking smile I sad se Jasna pita da li će moja pretnja o stalnom nošenju ovog uređaja oko vrata biti stvarno ispunjena li sam se samo šalio. Sirota, moraće da dočeka prepodne da bi saznala. Smile with tongue out

A zašto da ne bih. Istina, ne mogu da provalim gde se stavlja memorijska kartica (ili ide film? a možda čak i fotografska ploča?), ali neću da budem sitničav…

U “vrućem lageru” tema za projekat “jedna na dan”, sad postoje teme koje čekaju da se uluči prilika; prosto, ne budem li imao neku akutnu temu, eto prilike. A u danu za mnom nije bilo druge, nego da uslikam butelju od pečene zemlje koju sam, sve napunjenu Bikaverom, vinom koje volim, dobio kao rođendanski poklon od brata i snaje. Mmmm!

Improvizovani studio je sklopljen za pet minuta, malo sam se namučio sa svetlom (uh… ovo postaje sve komplikovanije), ali sam dobio pristojan rezultat…

Fotografija dana za 5. novembar 2011.

Ponavljam po stoti put: nema veze što niste profesionalac, pa nema smisla da trošite pare na ozbiljnu rasvetu i ozbiljne (i ne baš jeftine) pozadine. Može to i za 150-200 dinara investicije: kupite crni hamer i nađite način da ga postavite u zakrivljeni položaj od ravni stola do dovoljno visoke pozadine. Nađite neku pristojnu baterijsku lampu (ili više njih) kao osvetljenje iz ruke dok ne nabavite prave reflektore ili soft box. Postavite fotoaparat na stoni ili visoki tronožac i naučite da okidate odloženo ili udaljenim okidačem. Naučite da kompenzujete temperaturu svetla kako valja – i slikajte male objekte u improvizovanom kućnom studiju do mile volje. I, pobogu, eksperimentišite koliko vam srce ište.

U međuvremenu, treba li da pominjem? Dakako: mišn akomplišd. Hot smile

Moj sledeći plan je proširenje izbora boja pozadina. Moraću da potražim malo kvalitetnije kartone u raznim bojama. Valjaće mi za zimske projekte koji dolaze.

Pelageja

Znate li ko je Pelageja? E, pa sad ćete saznati. I nećete nikad zaboraviti, garantujem vam. Meni je baš po volji, od prvog dana kad sam saznao za nju. A pogotovo danas, na moj stotinu šesti rođendan. Aj, pa živeli!…

Ima nešto preko dve godine, Zoća je došao u posetu. Kao i obično, doneo je sa sobom pun džak muzike iz Ali-Babine pećine. Suvo zlato, kao i uvek.

Prilično neobično, reče da je poneo nešto što je našao na jutjubu; nije neki kvalitet zvuka, ali ima da se razbiješ k’o zvečka kad čuješ.

I pusti ovo.

AAAA?

Šta je ovo, sunce li ti žareno?

Nisam se ni opasuljio, a Zoća je nastavio dalje.

Nastavite sa čitanjem… “Pelageja”

Fotografija dana, 4. novembar 2011

Ko ima hrabrosti da kanališe grešku? Ko god je voljan da proba!

Jako često naiđem na fotografije koje su totalno mimo pravila. Izrez je pogrešan, svetlo je nedostatno, boje su izvrnute u postprodukciji. Pa onda: balans belog je očigledno pogrešan, nekakva obrada je pregušila celu scenu, slika je van fokusa…

Ne govorim o škartovima: govorim o fotografijama koje su kanalisane da tako izgledaju i koje su objavljene sa ko zna kojom namerom. Zajedničko za te fotke je da zaista privlače pažnju, sadrže neku bizarnu lepotu koju nije lako razumeti. Poslednji put kad sam učinio tako nešto nehotice, bilo je kada sam se letos poigrao jednim očiglednim škartom uhvaćenim tokom vožnje Šarganskom osmicom i, na sopstveno iznenađenje, dobio zanimljivu sliku.

Zaboravio sam na to, osim u dve prilike – jednom kada sam prošlog juna namerno pokušao da izvedem nekoliko mutnih fotki na fejZbuku – slično kako je to učinio moj drug Tibi jednom fotkom na istom mestu; i drugi put, kad sam prošlog avgusta izveo namernu distorziju trivijalne fotografije dva pijana majmuna i to objavio ovde kao fotku dana. Nisam na to više pomišljao jer je bilo dovoljno drugih tema – sve do juče, kad sam naišao na jedan besplatni poljski e-časopis o fotografiji. Istina, taj časopis je prilagođen tabletima, a ja sam ga prelistavao na čemu sam mogao (ah, dekadentni stoni računar) – i onda sam naišao na ceo špil namerno mutnih fotografija. To je bila provokacija; posle kraćeg igranja, shvatio sam da je problem daleko komplikovaniji nego što se u prvi mah čini. Prvo da pokažem o čemu je reč, a onda i da objasnim.

Fotografija dana za 4. novembar 2011.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 4. novembar 2011”