Month: November 2011

Fotografija dana, 22. novembar 2011

Večita tema: dokumentovanje raznih vina… Dakle, istina je: koliko god raznih vina da probamo, uvek će biti još jedno više. Sad je samo pitanje hoću li se setiti kako tačno izgleda svako koje mi se dopalo…

Večeras smo bili kod prijatelja da čestitamo rođendan mami porodice. Probali smo fini martini, sve sa maslinom… Martini glass A onda smo mi, momci, prešli u navalni red gde smo krenuli da slažemo vince. Radni dan sledi, pa nismo preterivali; a kijanti se pokazao sasvim pristojno. Nisam neki ljubitelj takve klase vina (ja među crvenim vinima više volim teže forme, poput merloa ili kakvog dobro osunčanog kabernea). No, nije nepristojno. Beše to ovo vino:

Fotografija dana za 22. novembar 2011.

Mučio sam se da u uslovima slabog svetla dobijem pristojan kadar; beše jedan bolji, ali sa prenatrpanom pozadinom kojoj nisam mogao ništa. Ovo je ceo kadar: bolje nisam mogao. A ako malo bolje obratite pažnju, videćete na čaši moju ruku kako drži fotoaparat oslonjen o sto… Ništa specijalno ni kao forma ni kao rezultat, ali dokument ostaje. Mišn akomplišd iako nisam ništa novo naučio. Pa čak ni o vinu. Hot smile

Studentski protest 1996.

kada je iz stisnute šake 'ispao' indeks?Sećate li se Studentskog protesta? Onog iz 1996-e? Sećate li se elegantnog načina priznavanja krađe poraza?

I današnji mladi ljudi imaju istu energiju koju su imali ondašnji mladi ljudi koji su nosili ovaj protest. Ali današnjim mladim ljudima nije do protesta.

Ne verujem da ima mesta na (domaćem) Internetu koji drži do sebe, a da neće spomenuti današnji datum i naglasiti da je od tog protesta prošlo deceniju i po. Neki će naklapati da se takav protest nikad neće ponoviti. Neki da je to bio politički protest. Neki će reći ovo, a neki ono. Isto tako će neki biti više u pravu, a neki manje.

Tadašnji studenti su osnovnu i srednju školu proveli pod sankcijama, hiperinflacijom, permanentnom ratnom pretnjom. Treba li dalje nabrajati. Protest je bio izduvni ventil za sav jed koji se nakupljao. A kad ventil popusti, ko će da ispašta nego diktatorska vlast, zar ne?

Sadašnji studenti su osnovnu i srednju školu proveli u demokratskom okruženju. Demokratska vlada vlade, uređeno društvo, kultura, sloboda kretanja,… Treba li dalje nabrajati. Današnji studenti i nemaju zbog čega da protestvuju, zar ne?

Godišnjica Ravelovog “Bolera”

Obratite pažnju da sam ime dela napisao velikim slovom i pod navodnicima, pa još sa prisvojnim pridevom. I time, naravno, učinio sam da vi sad mislite na jedan određeni bolero. Koliko vas je mislilo da je to vlastita imenica?

Na današnji dan pre 83 godine, 22. novembra 1928, svet je prvi put čuo izvođenje “Bolera” Mauricea Ravela, delo koje se danas smatra najpopularnijim komadom za simfonijske sastave.

Manje je poznato da svetom kruže dve verzije “Bolera”. Recimo, možete čuti onu šestominutnu verziju koju svira orkestar onog ludaka koji je uspeo da uvede kič u muziku koja često nosi epitet ozbiljne (a opet, kao da se iko iz familije Štraus ponašao iole drugačije nego Andre Rieu – bili su prevashodno salonski zabavljači). Međutim, relevantna je verzija koja traje nešto ispod sedamnaest minuta i koja u notnom zapisu ima ideju o neprekidnom kreščendu, od početka do kraja.

[EDIT mart 2012: verzija od 17 minuta više ne postoji na YT; zamenio sam je verzijom koja traje 15:30; sve je stvar senzibiliteta dirigenta; neki vole da ubrzaju malo]

Muzičkom notacijom, ceo orkestar se vodi iz ppp (pianissimo possibile) u fff (fortissiomo possibile). Tri p i tri f su van neke nominalne ravni u muzičkoj notaciji dinamike… ali to nije ništa, jer je Čajkovski koristio šest p i četiri f, Maler po pet, a György Ligeti je išao do osam – pa ko kako razume da treba da se izvede…

Ima da se kaže (i čuje i vidi) još ponešto.

Nastavite sa čitanjem… “Godišnjica Ravelovog “Bolera””

Jan je zaposlen

Čudo jedno kako su jedina radna mesta koja ne traže ni pravila ni uslove upravo ona koja otvaramo za svoje vođe

Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink digao ruke od fudbala u potrazi za karijerom koja neće stvarati bolove u ekstremitetima. Našao vezu pa se zaposlio u Centru za održivi razvoj Akcionarskog društva Železnice Srbije, i kao prvi zadatak dobio da napravi prezentaciju o energetskoj efikasnosti. Seo, sljuštio PowerPoint, ma super zadovoljan. Odneo načelniku na pregled, kad tamo, na prvoj strani naslov rada i ime kreatora. „Ne valja“, kaže načelnik. „Ne smeš da imaš previše teksta na slajdu“. Zaista, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink i ode kući.

Fotografija dana, 21. novembar 2011

Ovo nije fotografija, ali šta se tu može: za bolje nisam imao daha…

Ceo dan se mrcvarim jer sam prošle noći okrenuo cajger na dnevno radno vreme, pa sam bio dremljiv još kad sam ustao u šest ujutru… Kopao sam posle po gomili knjiga i stalno mi je smetala nekakva kutija od patika u kojoj…

De, čekaj malo. Polako.

Dakle, kutija. U njoj se nalazi kolekcija od jedanaest crteža na papirima formata A4. A tu kolekciju su mi ekskluzivno upriličili Kaća i Marko kao rođendanski poklon, pakujući je u kutiju od patika na čiji poklopac su pride napisali i čestitku. I sad ja čuvam tu kutiju, nemam kud… Party smile Rekoh sebi odavno  da bi trebalo da digitalizujem sve crteže, što do sada nisam uradio. I tako, večeras mi dođe žuta minuta da napravim kolaž od dve najomiljenije: dečica su napravila po jedan rad na temu “čika za kompjuterom”. I kao što rekoh, to sad teško može da se smatra fotografijom, ali bože moj, nemam skener nego turam crteže pod objektiv…

Fotografija dana za 21. novembar 2011.

I tako, kod Marka imam svoju fotelju “na točkiće”, a Kaća je pripazila da mi obezbedi tastere od 1 do 12. A gde sam lepše ispao, ne mogu da odlučim. Kod Marka sam nasmejan, a kod Kaće mi je sačuvana kosa vezana u rep. I kod Kaće se ne vidi da imam 0,125 tona…

More, kako vam drago. Mišn akomplišd.

Ognjen

Sve sem fotona stari, samo je znanje uvek seksi.

Tokom šeste nedelje života, Ognjen je zakačio prehladu, koja je prošla, ali je stridor ostao. Bio je to prvi korak ka jednogodišnjem paklu, masovno popločan neznanjem i ignorisanjem, a tek retko nadom, stručnošću i toplom rečju. Iz pakla smo izašli sami, kao oštećeni psihijatrijski slučajevi. Ali smo izašli.

Brzo ću proći sitne korake koji su nas uveli u realnost sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije: doktor opšte prakse konstatuje stridor, upućuje nas kod pulmologa na pregled; pulmolog na Univerzitetskoj dečjoj Klinici u Tiršovoj čuje početak upale pluća i prepisuje penicilin; doktor opšte prakse se čudi, ali ipak počinje terapiju; dežurni lekar u domu zdravlja se čudi kako ja (em vešto, em uopšte) presvlačim dete; dobijamo uput za ORL pregled; ne znajući odlazimo na Banjicu odakle nas vraćaju jer je dete suviše malo; popravljamo se i odlazimo na Institut za majku i dete gde lekar konstatuje laringomalaciju, poremećaj oblika poklopca grkljana koji deformiše struju vazduha i čini da svaki udisaj zahteva napor; doktorka nas uverava da Ognjena treba vakcinisati i u roku od 4 nedelje mu daje dve doze petovalentne vakcine (DI TE PER – protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, POLIO – protiv dečje paralize i HIB – protiv hemofilusa influence B).

Nastavite sa čitanjem… “Ognjen”

Važno da se lepo zove

Citat dana dolazi od čoveka koji je imao strašan peh da misli svojom glavom još kao jako mlad. Onda se taj peh pretvorio u greh, a grehu je pripisana kazna koju su pojeli skakavci. A čak i kad je bio u prilici da kaže sve što ima, u vremenu kad se to najzad smelo, našao se način da ga tuku još malo. Pa makar i na ulici.

Borislav Pekić (1930-1992)

 

Inventar činjenica stvarnosti kojima smo dali lepša i bezazlenija imena, beskonačan je… Njihovo nas ređanje nigde neće odvesti, kao što ne odvodi ni stvarnost koju iza sebe krije.
Hitler je genocide nad Jevrejima nazvao eufemizmom “totalno rešenje jevrejskog pitanja”. Posledice nisu bile eufemističke.

Borislav Pekić,
u eseju “Spasonosni eufemizam rđave stvarnosti“

 

Ne znam da li ste čuli i posetili blog na kome se objavljuju misli Borislava Pekića. Nije zgoreg da svratite tamo ponekad i pročitate ponešto. Vredno je svake sekunde provedene u čitanju.

Ne želim sexy LinkedIn

Dokon pop i jariće krsti. Pre dva dana, na Business Insideru izašao je post njihovog saradnika Džima Edvardsa pod nazivom “How Linkedin’s Lousy Sex Appeal Could End Up Killing It”.

Linkedin-iconVajni spisatelj, očigledno pritisnut rokovima i nedostatkom inspiracije, protrčao je kroz sijaset društvenih mreža, video da nema ništa novo da se napiše o Facebooku i Tweeteru, te je rešio da se okomi na portal koji, i sam priznaje, veoma retko posećuje.

Argumenti? Nije “sexy”. Wow.

Nastavite sa čitanjem… “Ne želim sexy LinkedIn”

Koliki je svemir…

…Ko će ga znati. Što reče onaj “veći je od mog dvorišta, to je sigurno!”…

A onda, opet pomislim: razmišljanje o veličini svemira je toliko antropocentrično da možemo slobodno i da se okanemo takvih misli.