Month: November 2011

Fotografija dana, 14. novembar 2011

Šta da vam kažem, nego sledeće: bilo kakva oštra fotka Didike iz blizine se može smatrati sjajnim uspehom…

Didi je ženka foksterijera, kućni ljubimac porodice Jasninog brata. Tako umiljato kuče se ne sreće svaki dan: dešavalo se da uđemo u dvorište, ona nas dočeka radosnim skakutanjem, a onda skakuće pred nama na zadnjim nogama unazad i po dvadesetak metara… Dog faceThumbs up

Išao sam nekim poslom tamo, pa sam strpao fotoaparat u džep u čvrstoj nameri da uslikam Didiku u krupnom planu. Nije bio problem da je namamim da mi skoči u krilo (štaviše: problem bi bio da je sprečim u tome). A onda sam iskusio značenje izreke “lakše reći nego učiniti”… Posle pet minuta borbe koja je verovatno ličila na nekakav crtani film i petnaestak ekspozicija koje su sve do jedne škartovi°, odustao sam i predao se – ne ide, pa ne ide: ko će sa ludim kučetom na kraj izaći.

Petnaestak minuta kasnije, kao da je znala da mi je nešto kriva, Didi je došla pred mene i stala mirno. Čačnuo sam je da ispitam hoće li ostati – jeste. I nije se pomerala možda ceo minut; neverovatno (Banči mi neće verovati). Prva fotka koju sam tad uhvatio je i najbolja, kako to obično biva…

Fotografija dana za 14. novembar

Znalci će primetiti da je Didi čupava; bila je letos na šišanju, a sad je grehota mučiti je na pragu zime; ima vremena do sledećih izložbi.

A ja već rekoh: svaka fotka ovog kučeta koja je oštra, smatra se uspešnom. Prema tome, mišn akomplišd.

 

__________
° Ne mogu da odolim, moram da vam pokažem bar dva trenutka iz pomenute bitke.

To levo nije jambolija, nego kuče. To dole desno je njuška...

Ove dve fotke sam izdvojio zato što uz malo mašte možete dočarati šta se dešavalo… Smile with tongue out

Kako biti obrazovaniji od Galileja? (III)

Bomba, reaktor i energetska glad.

Atom ima jezgro sastavljeno od pozitivno naelektrisanih protona i električno neutralnih neutrona; oko jezgra je oblak negativno naelektrisanih elektrona.Atom je osnovna gradivna jedinica hemijskih elemenata. Atom ima jezgro sastavljeno od pozitivno naelektrisanih protona i električno neutralnih neutrona; oko jezgra je oblak negativno naelektrisanih elektrona.

Čestice koje grade jezgra i same su složene, sastoje se od kvarkova; danas nema dokaza da je elektron složena čestica. Broj protona u jezgru zove se atomski broj i ima presudan uticaj na hemijske osobine elementa. Elemente je pogodno sortirati upravo po atomskom broju i smestiti u hemijsku matricu koju zovemo Mendeljejev periodni sistem elemenata.

Hemijska matrica koju zovemo Mendeljejev periodni sistem elemenata

Broj neutrona u jezgru datog elementa nije jedinstven; mogu postojati izotopi nekog elementa – oni se međusobno razlikuju po broju neutrona u jezgru. Neki izotopi nisu stabilni: tokom vremena nastupa radioaktivni raspad atoma na čestice niže hijerarhije. Razlog za ovo je činjenica da sila koja drži jezgro na okupu ima veoma mali domet. Ako prečnik atoma prevazilazi domet sile, čestice koje se nalaze van dometa napuštaju jezgro. Nastavite sa čitanjem… “Kako biti obrazovaniji od Galileja? (III)”

Ispod maske, svi smo isti

Citat dana Dva citata dana dolaze od onog što je pobegao grobaru s lopate barem dvaput, što nema dlake na jeziku, što demistifikuje sve oko sebe, što je napravio više rifova nego što rock’n’roll može da podnese, ali dopušta da mu Chuck Berry kaže da nema pojma sa tim rifom. To je isti onaj što pevača svoje grupe naziva “Brenda”.

Zašto nosim prsten sa mrtvačkom glavom? Ispod maske, svi smo isti.Prvi.

Zašto nosim prsten sa mrtvačkom glavom? Otkud vam ta ideja da sam član ikakvog kulta? Sranje! Prsten sam dobio od nekih ludaka za rođendan. Nosim ga da bi me stalno podsećao: ispod maske, svi smo isti.

Keith Richards,
na pitanje o prstenu sa mrtvačkom glavom
koji stalno nosi

 

Drugi.

Planovi? Kakvi planovi? Ove godine sviramo u Americi da pokupimo pare. Dogodine sviramo u Evropi da pokupimo slavu. I to je to.

Keith Richards,
na pitanje o planovima pred početak turneje Steel Wheels (1990)

Ove godine sviramo u Americi da pokupimo pare. Dogodine sviramo u Evropi da pokupimo slavu.

Zen majstor.  I ništa drugo.

Potreban je kralj i po da se uspostavi ravnoteža

Odavno ne čuh ovu pričicu. Podsetio me jedan komentar o polovičnim ljudima koji se bave politikom.

– * –

Tri frtalja kralja – to još nije kralj. To je tri frtalja kralja.Duško Radović: Parče Tri frtalja kralja

Bio jednom jedan kralj. Ne ceo već samo tri frtalja. Tri frtalja kralja.

Falio mu frtalj da bi bio kralj.

Tri frtalja kralja – to još nije kralj. To je tri frtalja kralja.

Gde da nađe frtalj?

Frtalj kralja? Ima li gde frtalj kralja? Imali su negde celog – nemaju ga više.

Naravoučenije: uvek nagrabuse najsposobniji.Gde imaju – ne krnji im se. Daju li frtalj svoga kralja, ostade im tri frtalja. Tri frtalja kralja – to nije kralj.

Gde da nađu frtalj? Ima li gde frtalj kralja?

Srećom, nađe se u jednoj dobroj zemlji – kralj i po. Kralj i po, to je više nego kralj. To je kralj i po.

– Kralju i po – reče tri frtalja kralja – biste li mi dali frtalj, da postanem kralj?

– Vrlo rado – reče kralj i po. – Dohvatite malj, odvalite frtalj. Ja sam kralj i po. Frtalj manje, frtalj više – ne menja stvar.

Tri frtalja kralja prihvati se malja i raspali kralja i po.

Pade kralj i po u čkalj – odvali se frtalj.

Tri frtalja kralja uze frtalj od kralja i po i postade kralj.

Kralj i po postade kralj i frtalj, što je još uvek više, a ne manje nego samo kralj.

– * –

Zašto, pitate? Zato što nije red da Suština pasijansa pretekne kao jedini eklektični blog na srpskom jeziku koji nema ovaj tekst. Ali i zato što je ovu pričicu napisao neko ko je znao kako to da učini. Najzad, Duško Radović realno i nije imao drugog izbora nego da piše između redova.

Fotografija dana, 13. novembar 2011

Kako su mi dani kratki! Ne mislim na obdanicu, mislim na budno stanje!… To spominjem zato što je nedostatak vremena počeo da utiče na kvalitet fotografija. Izvlačim pouke iz empirijskih rezultata.

Jeste da je bila nedelja, ali bilo je previše posla i nisam se bogzna koliko odmarao. Valjalo je postići sve ono što preko nedelje ne mogu, pa sam žrtvovao opuštanje. Ama, žrtvovao sam i klopu: jednog časa tokom rane večeri, osetio sam toliku glad da nisam mogao da se kontrolišem. A proja je mirisala kao da je iz raja izašla, a ne iz rerne… Smile with tongue out

Ima neke istine u onome da gladne oči drugačije vide. Ajde-de, nisam ja bio gladan, nego ono što Lale kažu ješan. Gubim kontrolu i sad mi je na savesti da se podvedem pod… ali, čekaj malo, to je neka druga tema.

Dakle, gladne oči drugačije vide. Odlučio sam da uslikam dva komada proje (onoliko koliko bih smeo da pojedem kada bi me neko kontrolisao) i da to razvijem u fotku dana. Dok sam radio, svaka ekspozicija je izgledala lepša od prethodne – a žurio sam da završim, pa da jedem…

Kad sam uzeo fotke na obradu… No, prvo pogledajte rezultat:

Fotografija dana za 13. novembar 2011.

Dakle, kad sam uzeo fotke na obradu, bio sam već sit. Proš’o voz, nije mi više bilo stalo do proje (mada, biće svašta kad Jasna vidi koliko sam pojeo), a nijedna fotka u špilu od njih deset nije bila valjana. Već sam se zaputio da napravim neku drugu sesiju, ali sam zastao. Čekaj, rekoh, pa projekat “jedna na dan” nije lov na remek-dela, nego dnevnik razvoja kroz iskustvo. analiza grešaka je nužni deo tog iskustva. A najveća greška je da sam racionalni pristup zamenio ushićenjem o hrani u času kad sam bio gladan; to je mnogo važnije saznanje nego da sad pričam o distorzijama boje ili trivijalnoj kompoziciji. Podsetiću vas da najbolje fotografije bivaju osmišljene pre nego što se pristupi samoj sesiji fotografisanja – ovde nije bio takav slučaj.

Mišn not akomplišd, presuđujem. Ne može se raditi jedno, a misliti na drugo – osim ako je to drugo usmereno u rezultat prvog; nije bio takav slučaj u ovoj sesiji. Pouka je jasna i kvalitetna, ali neću da je koristim kao alibi. Umesto toga, ova fotka će ostati kao podsetnik kako ne treba da se radi.

Od izvora tri putića: Why Can’t We Live Together

Danas je rođendan autora čuvene pesme, pa je to dobar povod da preispitamo koja od raspoloživih verzija je najbolja.

Na današnji dan, 13. novembra 1944. godine, rođen je Timmy Thomas, američki rhythm’n’blues kompozitor, klavijaturista, pevač i producent. Zvezde je dotakao samo jednom pesmom, Why Can’t We Live Together. A ona ga je kasnije prerasla do te mere da smo izgubili pojam o tome ko je pravi autor. Da poslušamo i da naučimo… Ili da se prisetimo, ako smo znali.

Dakako, većina čitalaca ovih redova zna najpre za verziju koju je 1984. godine otpevala šarmantna Sade.

Nastavite sa čitanjem… “Od izvora tri putića: Why Can’t We Live Together”

Amsterdam za decu

Kada se pomene Amsterdam, obično se pomisli na… kahm, ono zeleno… a, bogami, i na… kahm, ono crveno.

Zapravo, izbliza izgleda kao baš prijatan gradIako sam svestan tih stereotipa, moram priznati da sam bio zatečen čuđenjem i sumnjom u moje mentalno zdravlje od strane nekolicine poznanika kojima sam pomenuo da početkom novembra vodim svoju desetogodišnju ćerku na petodnevni izlet u pomenuti grad.

Svake godine, u Amsterdamu se rodi oko 25.000 beba. Šta rade svi ti novopečeni roditelji – da li u paničnom strahu čupaju dete iz porodilišta i natovareni samo najneophodnijim stvarima beže u unutrašnjost, kako bi svoje čedo poštedeli odrastanja u Sodomi i Gomori današnjice?

Zapravo, sve je u perspektivi. Da sam pomenuo kako vodim dete u grad sa mnoštvom muzeja i predivnih kanala, gde ćemo po vasceli dan da se vozimo biciklom, sigurno bi s odobravanjem klimnuli glavom.

A kako je sve krenulo?

Nastavite sa čitanjem… “Amsterdam za decu”

Pozdrav trećem saradniku

– Organizuju se kao trojke… A trojke su, Đuro, šta?
– Osnovne jedinice autorske snage na Suštini pasijansa!

Polako zaokružujem prvu fazu rada Suštine pasijansa. Hiljadarku sam prešišao with a little help from my friends, što je bilo i očekivano. Važan deo plana je bio u tome da angažujem neke sjajne momke (momci u duši, inače sve ozbiljni ljudi). Tu etapu privodim cilju istog dana kad je zabeležen i hiljaditi prilog, u čemu ima osobite simbolike.

Elem, večeras u tačno u osam, na Suštini pasijansa će biti objavljen prvi autorski prilog mog prijatelja Vladana Aleksića, mog brata Greme, mog saborca Valexa ili kako god vam drago da ga zovete; čoveka sa kojim sam se utrkivao u testiranju softvera i hardvera, pisanju priručnika, održavanju prezentacija i lomljenju kartera na putničkim vozilima. Rezultat se piše velikim brojevima, a uvek je skoro-pa-nerešen, tako da okršaj traje i dalje, letnji dan do podne, zimsko veče do sitnih sati, pa ko preživi pričaće.

Nastavite sa čitanjem… “Pozdrav trećem saradniku”

Utovar nedeljom, 13. novembar

Od sad, nadalje i ubuduće, nedeljom popodne ću vam izručivati pretekli rinfuz. Znate kako je, red je da se jednom nedeljno počisti tezga. Ovog puta, sasvim pristojna količina materijala za vas: izvol’te!

Joe Frasier (1944-2011)U utorak je umro Joe Frasier, jedan od poslednjih vitezova boksa. Ono jeste, ako je boks plemenita veština, Crveni krst je teroristička organizacija (“pa i jeste”, viče jedan iz poslednje klupe). Ali, ona makljaža u Manili… Do danas su mnogi zaboravili da je Frejzer izgubio od Muhameda Alija samo zato što je Frejzerov sekundant bacio peškir u ring u pauzi između 14. i 15. runde tri sekunde pre nego što je to zamalo učinio Alijev sekundant. Muhamed Ali je mnogo kasnije izjavio: “bilo je to najbliže smrti što sam ikada iskusio”.

– * –

EMI Group Ltd, najveća britanska muzička izdavačka kuća i jedna od najvažnijih na svetu, kad se gleda nasleđe stvoreno pod njenim okriljem, prodata je kompaniji Universal po ceni od 4,1 milijardi dolara. Universal pripada kompaniji Sony, a Abbey Road Studios pripada kompaniji EMI. Ako ste bili na časovima matematike u petom osnovne, onda razumete da je Sony postao vlasnik Abbey Road studija. Groteska: vlasnik je promenjen jedan dan nakon osamdesetog rođendana verovatno najvažnijeg tonskog studija na svetu. Užas. Lepo ja kažem da se smak sveta već desio, ali nas nisu obavestili putem kućnih televizijskih aparata.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 13. novembar”